Привреда Србије већ трећу годину у плусу
Већ трећу годину заредом привреда Србије завршила је у плусу, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР). Како је истакла Ружица Стаменковић, регистратор у регистру финансијских извештаја, на крају 2017. године остварен је позитиван нето резултат од 437,2 милијарде динара. То је 2,3 пута већи добитак од оног из претходне године, а скоро три петине привредних друштава (59.131) пословало је позитивно.
Међутим, оно што није добра вест је да су задуженост и неликвидност, односно недостатак новца и даље били проблеми са којима се домаћа привреда суочавала.
– Привреда је и у 2017. години своје пословање претежно финансирала из позајмљених извора, с тим да је структура извора финансирања побољшана у односу на претходне године. Укупан дуг привредних друштава на крају године износио је 8.811 милијарди динара, док је њихов капитал исказан у висини од 6.932 милијарде динара. Ипак, добро је то што су укупне обавезе расле споријим темпом од капитала – рекла је Стаменковићева.
На први поглед, слика о задужености српске привреде и не изгледа тако лоше, јер су се дугорочни кредити повећавали (за четири одсто), док су позајмице на кратак рок стагнирале. Међутим, подаци о наплати говоре у прилог томе да су се компаније, посебно оне велике, развијале на рачун добављача.
– Добављачи су, тако, силом прилика постајали кредитори. На нивоу целе привреде много су се спорије измиривале обавезе према добављачима него што се наплаћивала роба и услуге – каже Стаменковићева.
У најгорем положају су микро предузећа која су своју робу наплаћивала за 117 дана, а обавезе измиривала за 322 дана. На нивоу целе привреде тај просек износи 69 дана за наплату робе и 118 дана за измиривање обавеза. Посматрано секторски, великих доцњи у плаћањима било је је у пословању с некретнинама, где се плаћање практично обавља једном годишње. Јер, у овом сектору обавезе се измирују тек после 358 дана. Занимљиво је, на пример, да се у сектору услуге смештаја и исхране наплата обави у року од 29 дана. Међутим, своје обавезе према добављачима, они измирују тек после 165 дана.
– Постоји Закон о роковима плаћања који се, очигледно, не поштује, па је поштовање овог прописа остављено на морал власника предузећа. Санкција за непоштовање рокова плаћања готово да и нема, односно привредницима је остављена могућност да судским путем наплате своје обавезе. Међутим, испоставило се да међу привредницима постоји пракса незамерања, односно да привредници једни друге туже само за велике износе – рекла је Стаменковићева.
У јавним предузећима веће плате, а мања запосленост
Јавна предузећа последње три године послују профитабилно, и у 2017. години на нивоу 576 јавних предузећа остварен је добитак од 29 милијарди динара. Он је два и по пута већи у односу на 2016. годину, истакла је Стаменковићева.
Истовремено, број запослених у овим компанијама смањен је за 1.979 радника, тако да су она запошљавала укупно 118.115 радника. То представља смањење од 1,6 одсто у односу на претходну годину. Са друге стране, маса зарада у овим компанијама је увећана за 6,1 одсто.
На нивоу целе привреде посматрано, запосленост је порасла за 34.456 радника.
Новина у односу на прошлу годину је да су привредна друштва у стечају и ликвидацији остварила нешто боље резултате, па је њихов губитак за 11,7 одсто мањи од прошлогодишњег.
Који су најпрофитабилнији сектори
Као главни носиоци профитабилности издвајају се сектор прерађивачке индустрије, у коме је позитиван нето резултат два пута повећан у односу на претходну годину и износи 156 милијарди динара, трговина на велико и мало је у плусу од 82 милијарде динара, док су на трећем месту информисање и комуникација са 45 милијарди динара нето добити.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
