ГЛАВНИ УРЕДНИК

На петој страни "Правде" Предраг Поповић, главни уредник, под насловом "Легија, Суша и бели мишеви", супротставио се Гордани Суши, уредници ВИН магазина, јер је затражила да се ,,′Правда′ казни због објављивања Легијиног писма подршке владици Филарету", а читалац који не купује ове новине свакодневно, тек на седмој страни може сазнати детаљније шта је претходило овом коментару.

Уз мишљења неколико челника и дочелника гласника (директора радија "Фокус", уредника дипломатског дневника ВИП, главних уредника "Сведока" и НИН-а, заменика главног уредника "Преса"), могу се сложити коцкице. Али не потпуно. Не знам шта је тачно (цитат) рекла (или написала?) Гордана Суша и где. Може се претпоставити да је рекла у ВИН-у, али није немогуће да је и негде написала. Уосталом, није важно где, али је важно шта је – тачно – рекла (написала).

Из изјава речених главних и доглавних шефова наведених гласила види се да подржавају одлуку "Правде" да се обнародује писмо Улемека, са, појединачно, извесним додацима. Као што је, на пример, примедба заменика главног уредника "Преса" Вучићевића да је "тиме нанета штета владици милешевском Филарету". Јер га "додатно и непотребно доводе у везу са људима попут Легије". Или напомена главног уредника НИН-а, Рељића, да писмо не би ставио на прву страну, као и да "Суша није мислила на цензуру већ на Савет за штампу" који још није заснован, а када буде, његове одлуке неће бити обавезујуће.

Е па, ето, и ја се слажем са онима који сматрају да је писмо реченог Улемека, убице човека, требало објавити. И ја бих га објавио, да сам главни у некој новиници. Из истих разлога које наводе сви који оправдавају поступак "Правде". Јер, објавити разговор са неким, не значи и поистовећивање са њим, објавити нечији став, такође. Као и поруке Бил Ладена.

И у праву је Предраг Поповић када се одлучио да објави речено писмо, али шта му је требало да се простачки понесе према колегиници Гордани Суши и то још назове "полемиком"?

И то не полемиком с њом, већ са белим мишевима, јербо Поповић кроз цео коментар читаоца упућује да она пије. Наводећи и врсту пића. И да је при пићу написала или изговорила, напад на "Правду".

"Истина коју нуди ′Правда′, знам, није вам по вољи", пише Поповић, дајући до знања да истина није једна.

А ако је више истина, шта је истина?

И наглашава да ће овај лист читаоцима пружати "све што сматра да је у њиховом интересу...".

Али, које то гласило није помешало сопствене и читаочеве интересе? Односно, приказало и наметнуло своје, као интересе читалаца? То је посебна прича.

Прочитао сам ових дана још неколико текстова главних уредника.

На пример, уводнике "Србије" и "Европе". Први је ревија (тек се појавио), други, недељник за који уводничар (нови главни уредник) сматра да је тек сада настао. Пре њега шта је било, вели, не зна, зато што га не занима. Он иде од почетка.

Може бити занимљиво како се читаоцима представљају "Србија" и "Европа". У "Европи" Душан Величковић у једином, крупном међунаслову казује: "Желео бих да ЕВРОПА буде први прави европски њузмагазин у Србији". А наднаслов уводника је: "Европа". Све у свему, из целог опширног текста може се упамтити, осим наведеног, да ове новине треба да постану "озбиљан и занимљив културно-политички магазин, независтан и релевантан, али истовремено и забаван..."

Па добро. Видећемо.

А Национална ревија "Србија", број два (угледах је у новинарници и одмах купих), из пера Бранислава Матића такође предсказује шта ће у будућности нудити читаоцима. Све у свему, сматра да се ми (Срби) ружимо у сопственим очима и да ће ова ревија доносити нашу лепшу страну. Дословно: "Гледаће љубавним, али реалним очима". (Е, па где то има? Љубав и реалност?). Има у овом тексту још којешта што би се навело, али, при крају уводника, Матић пише: "Због свега тога, ово што смо у скици изложили, није тек модел за један часопис, него и за одговорну државну политику."

Богами, ови не иду на мало. Но одмах на државу. А који су? Издавач је "Принцип Бонарт Прес", за издавача Мишо Вујовић, директор и главни уредник. (Од тог двога немојте ме одвајат′.)

О чему брину "Европа" и "Србија" не брине "Таблоид" Милована Бркића.

Он у уводнику казује да га је посетио руски колега и упозорио да је на реду да буде убијен од стране власти, и да је то наговештено у "Пресу".

Али, на трећој страни објављује да га г. Вернер, заменик генералног директора "Политике", позива на отварање медијске куће ВАЦ у Србији, иако га је "Таблоид" веома критиковао.

Па добро, једно са другим не мора бити у супротности.