Тачи провоцира Београд питањем граница

Да ли  ће наставак Бриселског дијалога, који је био на леду због покушаја Приштине да уместо о Заједници српских општина разговара о енергетици, опет бити доведен у питање? Овог пута покушајем да се наметну теме за које Приштина мисли да су пречица која води до столице у УН? У круговима Европске уније од сусрета Вучић–Тачи очекује се напредак, што би уважили и шефови дипломатија ЕУ који у уторак треба да оцене како напредују реформе међу партнерима на западном Балкану, посебно укључујући изгледе за коначни споразум о уређивању односа Београда и Приштине.

Марко Ђурић, који у петак и суботу треба да разговара са шефом приштинског тима Авнијем Арифијем у оквиру техничког дијалога, отворено поручује да од предстојећих разговора у Бриселу не очекује ништа, због очигледног потпуног одсуства спремности Приштине за компромис и озбиљан разговор. Ђурић каже за Танјуг да то што Тачи говори јасно показује да неки замишљају да ће бити довољно да доведу делегацију Србије и председника Вучића за сто у Бриселу и да добију све: „Али не треба да рачунају на то, јер се то неће догодити”.

Директор канцеларије за КиМ додаје да овакве изјаве јасно говоре и о количини притиска којем ће Србија и њен председник поводом овог питања бити изложени: „Могу да вам кажем и да ће могућност да се нешто на тај начин постигне бити управо обрнуто пропорционално количини притиска који се на председника Вучића по овом питању врши. ”

Аналитичар Драгомир Анђелковић не очекује никакав искорак од сусрета  Вучића са Тачијем у недељу, јер Приштина врло арогантно наступа и ако не буде под одређеним притиском Брисела и Вашингтона  тешко је очекивати уступке косовских Албанаца. „А да би се кренуло даље у дијалогу Београда и Приштине нужно је да буде испуњено све оно што је договорено, а то пре свега значи да буде формирана ЗСО. Не делује ми да је Приштина у овом моменту спремна за тако нешто. По мојој оцени, разговор Вучића и Тачија у Бриселу биће увод у једну нову фазу затезања односа и мислим да Србија не треба да буде блага и попустљива, јер тиме само погоршавамо своју позицију за будућност”, каже за „Политику” Анђелковић.

За Милована Дрецуна, председника скупштинског одбора за КиМ,  наставак бриселског дијалога у недељу могао би бити почетак  завршне фазе која треба да доведе до неког општег споразума Београда и Приштине. „После застоја у процесу нормализације односа Београда и Приштине долази до нове важне рунде разговора у којој треба најпре да се види како ће до краја бити реализован већ постигнути  споразум који се односи на ЗСО. Приштина покушава тактиком прво да наметне договор о правнообавезујућем споразуму, па да тек онда разговара о формирању ЗСО, а у међувремену намеће питање енергетике, односно покушава да се докопа хидроелектране Газиводе и трафо-станице Валач. Они очигледно желе да пређу у фазу дијалога када ће се само разговарати како Тачи каже о ’историјском’ споразуму са Србијом”, објашњава за „Политику” Милован Дрецун.

Зелена трансверзала и север Косова

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је јуче поводом повећаног територијалног апетита косовских Албанаца поручио да стање у свету није као пре 20 година, како неки сада замишљају ситуацију и време. Коментаришући „зелену (муслиманску) трансверзалу”, Дачић је рекао да је реч о „фантазији опасној по регион” и да је север Косова препрека томе. Према његовим речима, „то постоји више векова и није ништа ново” и да су и Аустро-Угарска и Турска радиле у том смеру. Код дела бошњачке елите одавно постоји  идеја о јединственом географском простору на којем живе муслимани од Бихаћа до Новог Пазара, даље преко Косова и Метохије и Јужне Србије и преко Бугарске па све до Турске.

Милован Дрецун каже да је стара идеја да Албанци и Бошњаци формирају зелену трансверзалу. Приштина нам поручује, каже овај посланик, да ако будемо инсистирали  на посебном решењу за север КиМ, да ће они за узврат активирати питање и југа централне Србије и такозваног Санџака, како би одсекли север Космета. „Зелена трансверзала се већ остварује захтевима из Сарајева да треба затворити границу према Србији, јер наводно ми пропуштамо мигранте, што је потпуно изокренута прича. Реч је о албанској мигрантској рути о којој говоре и аустријски званичници која иде и преко Црне Горе. Многи мигранти када виде у Федерацији БиХ џамије и исламски начин живота по шеријату, који њима одговора, желе да тамо и остану”, објашњава Дрецун.