Tači provocira Beograd pitanjem granica

Da li  će nastavak Briselskog dijaloga, koji je bio na ledu zbog pokušaja Prištine da umesto o Zajednici srpskih opština razgovara o energetici, opet biti doveden u pitanje? Ovog puta pokušajem da se nametnu teme za koje Priština misli da su prečica koja vodi do stolice u UN? U krugovima Evropske unije od susreta Vučić–Tači očekuje se napredak, što bi uvažili i šefovi diplomatija EU koji u utorak treba da ocene kako napreduju reforme među partnerima na zapadnom Balkanu, posebno uključujući izglede za konačni sporazum o uređivanju odnosa Beograda i Prištine.

Marko Đurić, koji u petak i subotu treba da razgovara sa šefom prištinskog tima Avnijem Arifijem u okviru tehničkog dijaloga, otvoreno poručuje da od predstojećih razgovora u Briselu ne očekuje ništa, zbog očiglednog potpunog odsustva spremnosti Prištine za kompromis i ozbiljan razgovor. Đurić kaže za Tanjug da to što Tači govori jasno pokazuje da neki zamišljaju da će biti dovoljno da dovedu delegaciju Srbije i predsednika Vučića za sto u Briselu i da dobiju sve: „Ali ne treba da računaju na to, jer se to neće dogoditi”.

Direktor kancelarije za KiM dodaje da ovakve izjave jasno govore i o količini pritiska kojem će Srbija i njen predsednik povodom ovog pitanja biti izloženi: „Mogu da vam kažem i da će mogućnost da se nešto na taj način postigne biti upravo obrnuto proporcionalno količini pritiska koji se na predsednika Vučića po ovom pitanju vrši. ”

Analitičar Dragomir Anđelković ne očekuje nikakav iskorak od susreta  Vučića sa Tačijem u nedelju, jer Priština vrlo arogantno nastupa i ako ne bude pod određenim pritiskom Brisela i Vašingtona  teško je očekivati ustupke kosovskih Albanaca. „A da bi se krenulo dalje u dijalogu Beograda i Prištine nužno je da bude ispunjeno sve ono što je dogovoreno, a to pre svega znači da bude formirana ZSO. Ne deluje mi da je Priština u ovom momentu spremna za tako nešto. Po mojoj oceni, razgovor Vučića i Tačija u Briselu biće uvod u jednu novu fazu zatezanja odnosa i mislim da Srbija ne treba da bude blaga i popustljiva, jer time samo pogoršavamo svoju poziciju za budućnost”, kaže za „Politiku” Anđelković.

Za Milovana Drecuna, predsednika skupštinskog odbora za KiM,  nastavak briselskog dijaloga u nedelju mogao bi biti početak  završne faze koja treba da dovede do nekog opšteg sporazuma Beograda i Prištine. „Posle zastoja u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine dolazi do nove važne runde razgovora u kojoj treba najpre da se vidi kako će do kraja biti realizovan već postignuti  sporazum koji se odnosi na ZSO. Priština pokušava taktikom prvo da nametne dogovor o pravnoobavezujućem sporazumu, pa da tek onda razgovara o formiranju ZSO, a u međuvremenu nameće pitanje energetike, odnosno pokušava da se dokopa hidroelektrane Gazivode i trafo-stanice Valač. Oni očigledno žele da pređu u fazu dijaloga kada će se samo razgovarati kako Tači kaže o ’istorijskom’ sporazumu sa Srbijom”, objašnjava za „Politiku” Milovan Drecun.

Zelena transverzala i sever Kosova

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je juče povodom povećanog teritorijalnog apetita kosovskih Albanaca poručio da stanje u svetu nije kao pre 20 godina, kako neki sada zamišljaju situaciju i vreme. Komentarišući „zelenu (muslimansku) transverzalu”, Dačić je rekao da je reč o „fantaziji opasnoj po region” i da je sever Kosova prepreka tome. Prema njegovim rečima, „to postoji više vekova i nije ništa novo” i da su i Austro-Ugarska i Turska radile u tom smeru. Kod dela bošnjačke elite odavno postoji  ideja o jedinstvenom geografskom prostoru na kojem žive muslimani od Bihaća do Novog Pazara, dalje preko Kosova i Metohije i Južne Srbije i preko Bugarske pa sve do Turske.

Milovan Drecun kaže da je stara ideja da Albanci i Bošnjaci formiraju zelenu transverzalu. Priština nam poručuje, kaže ovaj poslanik, da ako budemo insistirali  na posebnom rešenju za sever KiM, da će oni za uzvrat aktivirati pitanje i juga centralne Srbije i takozvanog Sandžaka, kako bi odsekli sever Kosmeta. „Zelena transverzala se već ostvaruje zahtevima iz Sarajeva da treba zatvoriti granicu prema Srbiji, jer navodno mi propuštamo migrante, što je potpuno izokrenuta priča. Reč je o albanskoj migrantskoj ruti o kojoj govore i austrijski zvaničnici koja ide i preko Crne Gore. Mnogi migranti kada vide u Federaciji BiH džamije i islamski način života po šerijatu, koji njima odgovora, žele da tamo i ostanu”, objašnjava Drecun.