Избегличке центре сместити ван ЕУ

Он је такође најавио да ће лидери Вишеградске четворке „прескочити” мини-самит у недељу, иако они нису ни били на списку. Како су медији објавили у недељу ће се окупити председник Европске комисије Жан-Клод Јункер, немачки и аустријски канцелари, шефови држава и влада Италије, Француске, Шпаније, Грчке и Бугарске. „Савет ЕУ (највише тело у одлучивању), а не Европска комисија, требало би да организује Самит ЕУ с том темом у вези”, критиковао је Орбан, поручивши немачкој канцеларки Ангели Меркел да унутрашњополитички проблеми не треба да воде ка „паневропској журби”.

У тој журби замало се догодило да италијански премијер Ђузепе Конте не дође на мини-самит иако је позван. Конте је ипак опозвао свој став, након што га је Ангела Меркел, како је написао на свом налогу на „Фејсбуку”, позвала и уверила да је једна од клаузула документа о којем ће се расправљати на састанку – одредба која може бити неповољна по Италију – обичан „неспоразум” и да ће бити одбачена.

Европска комисија је објавила документ у коме се, према британском „Експресу”, више пажње усмерава на кретање азиланата унутар ЕУ него на проблеме њених чланица у којима ови људи налазе први смештај. Европски комесар за миграције Димитрис Аврамопулос поручио је да је тај документ тек основа за незваничан разговор, који ће правим одлукама исходити тек на самиту. У нацрту је Контеу засметало то што се позива на то да азиланти у ЕУ што брже буду враћени у прву чланицу тог блока у коју су ушли. Осим Грчке, то углавном подразумева Италију. У њу је протеклих година већ пристигло њих око 600.000 миграната, од којих је свега око 100.000 распоређено у друге чланице ЕУ или депортовано у њихове домовине.

Нови председник италијанске владе је навео да састанак неће бити закључен писаним документом, него ће сачинити списак проблема кроз које буду прошли, а о њима ће наставити да дискутују на самиту ЕУ идућег викенда.

Чешки премијер Андреј Бабиш је пред новинарима такође сведочио о својим разговорима с Ангелом Меркел, рекавши да су се сагласили да би требало ојачати европску агенцију за заштиту граница „Фронтекс” и број запослених повећати на 10.000.

У тренутку када Брисел чини велике напоре да Чешку и Словачку одвоји од бунтовне Мађарске и Пољске, „придруживање” Аустрије по мигрантском питању задало је нови ударац политици „отворених врата” коју је 2015. прокламовала немачка канцеларка. Своје задовољство усаглашеним ставом са Аустријом, мађарски премијер је изразио подршком канцелару Себастијану Курцу, рекавши да се нада да ће ЕУ након председавања Аустрије (од 1. јула до краја године) бити безбеднија.

Мађарска је, како је месецима раније најављивала, у среду усвојила пакет закона који је колоквијално назван „Стоп Сорос”. Бриселски медији и они који не одобравају политику Виктора Орбана, у првој реченици оцењују да је Будимпешта, пркосећи ЕУ и невладиним организацијама за људска права, и не чекајући мишљење Венецијанске комисије – усвојила овај пакет закона, као и уставни амандман који одређује да се „стране групе становништва” не могу насељавати у Мађарској.

Високи комесар УН за људска права Зеид Раад ел Хусеин је оценио да су ови закони срамни, ксенофобични и у супротности са европским и међународним стандардима. Невладине организације које се баве миграцијом становника тврде да је њихово усвајање још један покушај да се онемогуће критичари Орбанове владе и „угуши” цивилни сектор.

Експерти за уставно право Венецијанске комисије, правног тела Савета Европе, своје мишљење о закону изнеће данас. Мађарска влада је само саопштила да је закон адекватан одговор на мигрантску кризу, јер не желе да Мађарска постане „држава миграната”.

Председник комисије Ђани Букикио је затражио од мађарских власти да обуставе усвајање закона до данас, односно да сачекају мишљење бриселских експерата, али је мађарско министарство правде навело да им је познат њихов став и да закон не доводи у питање право Мађарске да примени кривични законик у питањима миграције.

Закон је усвојен, не само без чекања саветодавног мишљења него и недељу дана уочи самита ЕУ на коме ће лидери чланица покушати да ревидирају миграциону политику.

У мађарском парламенту, у коме владајућа коалиција Фидес поново има двотрећинску већину, сет закона је усвојен гласовима посланика и остали партија: за законе је гласало 160 посланика, док је 18 било против.

Мађарско министарство финансија саопштило је да ће хуманитарне групе које подржавају имиграцију морати да плате посебан порез од 25 одсто. Увођење „специјалног имиграционог пореза” је објашњено чињеницом да одбрана од илегалне имиграције представља знатно оптерећење у буџету Мађарске.

Међутим, предлагач закона се није уздао да ће финансијске мере бити довољне да зауставе рад невладиних организација, од којих су, како тврди влада, најзаступљеније оне које финансира Џорџ Сорос. Уведена је и клаузула кривичне одговорности за припаднике невладиних организација који организују илегалну миграцију, тако да ће једногодишњом затворском казном бити кажњена свака особа или организација која „олакшава илегалну миграцију” или мигрантима који долазе из безбедних земаља помаже у поступку пријаве за азил. Према том закону, кривичној одговорности подлеже свака финансијска подршка илегалној миграцији, стицање финансијске добити из ње или предузимање таквих активности у појасу осам километара од границе.

Надзор границе, прикупљање и ширење информација, постављање или организовање мреже помоћи такође ће се сматрати организацијом миграција. Влада у Будимпешти је навела да је усвојени пакет закона у складу са Женевском конвенцијом, која подразумева заштиту свих који долазе из земаља у којима су им угрожени слобода или живот.