Izbegličke centre smestiti van EU

On je takođe najavio da će lideri Višegradske četvorke „preskočiti” mini-samit u nedelju, iako oni nisu ni bili na spisku. Kako su mediji objavili u nedelju će se okupiti predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, nemački i austrijski kancelari, šefovi država i vlada Italije, Francuske, Španije, Grčke i Bugarske. „Savet EU (najviše telo u odlučivanju), a ne Evropska komisija, trebalo bi da organizuje Samit EU s tom temom u vezi”, kritikovao je Orban, poručivši nemačkoj kancelarki Angeli Merkel da unutrašnjopolitički problemi ne treba da vode ka „panevropskoj žurbi”.

U toj žurbi zamalo se dogodilo da italijanski premijer Đuzepe Konte ne dođe na mini-samit iako je pozvan. Konte je ipak opozvao svoj stav, nakon što ga je Angela Merkel, kako je napisao na svom nalogu na „Fejsbuku”, pozvala i uverila da je jedna od klauzula dokumenta o kojem će se raspravljati na sastanku – odredba koja može biti nepovoljna po Italiju – običan „nesporazum” i da će biti odbačena.

Evropska komisija je objavila dokument u kome se, prema britanskom „Ekspresu”, više pažnje usmerava na kretanje azilanata unutar EU nego na probleme njenih članica u kojima ovi ljudi nalaze prvi smeštaj. Evropski komesar za migracije Dimitris Avramopulos poručio je da je taj dokument tek osnova za nezvaničan razgovor, koji će pravim odlukama ishoditi tek na samitu. U nacrtu je Konteu zasmetalo to što se poziva na to da azilanti u EU što brže budu vraćeni u prvu članicu tog bloka u koju su ušli. Osim Grčke, to uglavnom podrazumeva Italiju. U nju je proteklih godina već pristiglo njih oko 600.000 migranata, od kojih je svega oko 100.000 raspoređeno u druge članice EU ili deportovano u njihove domovine.

Novi predsednik italijanske vlade je naveo da sastanak neće biti zaključen pisanim dokumentom, nego će sačiniti spisak problema kroz koje budu prošli, a o njima će nastaviti da diskutuju na samitu EU idućeg vikenda.

Češki premijer Andrej Babiš je pred novinarima takođe svedočio o svojim razgovorima s Angelom Merkel, rekavši da su se saglasili da bi trebalo ojačati evropsku agenciju za zaštitu granica „Fronteks” i broj zaposlenih povećati na 10.000.

U trenutku kada Brisel čini velike napore da Češku i Slovačku odvoji od buntovne Mađarske i Poljske, „pridruživanje” Austrije po migrantskom pitanju zadalo je novi udarac politici „otvorenih vrata” koju je 2015. proklamovala nemačka kancelarka. Svoje zadovoljstvo usaglašenim stavom sa Austrijom, mađarski premijer je izrazio podrškom kancelaru Sebastijanu Kurcu, rekavši da se nada da će EU nakon predsedavanja Austrije (od 1. jula do kraja godine) biti bezbednija.

Mađarska je, kako je mesecima ranije najavljivala, u sredu usvojila paket zakona koji je kolokvijalno nazvan „Stop Soros”. Briselski mediji i oni koji ne odobravaju politiku Viktora Orbana, u prvoj rečenici ocenjuju da je Budimpešta, prkoseći EU i nevladinim organizacijama za ljudska prava, i ne čekajući mišljenje Venecijanske komisije – usvojila ovaj paket zakona, kao i ustavni amandman koji određuje da se „strane grupe stanovništva” ne mogu naseljavati u Mađarskoj.

Visoki komesar UN za ljudska prava Zeid Raad el Husein je ocenio da su ovi zakoni sramni, ksenofobični i u suprotnosti sa evropskim i međunarodnim standardima. Nevladine organizacije koje se bave migracijom stanovnika tvrde da je njihovo usvajanje još jedan pokušaj da se onemoguće kritičari Orbanove vlade i „uguši” civilni sektor.

Eksperti za ustavno pravo Venecijanske komisije, pravnog tela Saveta Evrope, svoje mišljenje o zakonu izneće danas. Mađarska vlada je samo saopštila da je zakon adekvatan odgovor na migrantsku krizu, jer ne žele da Mađarska postane „država migranata”.

Predsednik komisije Đani Bukikio je zatražio od mađarskih vlasti da obustave usvajanje zakona do danas, odnosno da sačekaju mišljenje briselskih eksperata, ali je mađarsko ministarstvo pravde navelo da im je poznat njihov stav i da zakon ne dovodi u pitanje pravo Mađarske da primeni krivični zakonik u pitanjima migracije.

Zakon je usvojen, ne samo bez čekanja savetodavnog mišljenja nego i nedelju dana uoči samita EU na kome će lideri članica pokušati da revidiraju migracionu politiku.

U mađarskom parlamentu, u kome vladajuća koalicija Fides ponovo ima dvotrećinsku većinu, set zakona je usvojen glasovima poslanika i ostali partija: za zakone je glasalo 160 poslanika, dok je 18 bilo protiv.

Mađarsko ministarstvo finansija saopštilo je da će humanitarne grupe koje podržavaju imigraciju morati da plate poseban porez od 25 odsto. Uvođenje „specijalnog imigracionog poreza” je objašnjeno činjenicom da odbrana od ilegalne imigracije predstavlja znatno opterećenje u budžetu Mađarske.

Međutim, predlagač zakona se nije uzdao da će finansijske mere biti dovoljne da zaustave rad nevladinih organizacija, od kojih su, kako tvrdi vlada, najzastupljenije one koje finansira Džordž Soros. Uvedena je i klauzula krivične odgovornosti za pripadnike nevladinih organizacija koji organizuju ilegalnu migraciju, tako da će jednogodišnjom zatvorskom kaznom biti kažnjena svaka osoba ili organizacija koja „olakšava ilegalnu migraciju” ili migrantima koji dolaze iz bezbednih zemalja pomaže u postupku prijave za azil. Prema tom zakonu, krivičnoj odgovornosti podleže svaka finansijska podrška ilegalnoj migraciji, sticanje finansijske dobiti iz nje ili preduzimanje takvih aktivnosti u pojasu osam kilometara od granice.

Nadzor granice, prikupljanje i širenje informacija, postavljanje ili organizovanje mreže pomoći takođe će se smatrati organizacijom migracija. Vlada u Budimpešti je navela da je usvojeni paket zakona u skladu sa Ženevskom konvencijom, koja podrazumeva zaštitu svih koji dolaze iz zemalja u kojima su im ugroženi sloboda ili život.