ДНК ће откривати и лик убице

Чак и када се не зна чији је ДНК у питању, његовим чувањем могуће је накнадно доказати злочин, када се дође до осумњиченог. У САД се помоћу ове методе решавају и злочини извршени пре више деценија, посебно када је реч о убиствима и силовањима, случајевима у којима је сачуван узорак крви или сперме. Тако је недавно идентификован осумњичени за низ убистава и силовања извршених у Калифорнији седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, којег су медији назвали Голден стејт килер.

Али, да ли ће једног дана бити могуће из ДНК записа „извући” лик осумњиченог или жртве ако су у питању посмртни остаци непознате особе? Судски вештак за форензичку генетику Душан Кецкаревић, руководилац Центра за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, убеђен је да – хоће.

– Верујем да ће научници бити у могућности да из ДНК извуку лик, скоро идентичан изгледу те особе. Кажем скоро идентичан јер осим генетике на лик сваког од нас утичу и спољашни фактори – каже Кецкаревић.

Он објашњава да је реч о форензичкој фенотипизацији. Фенотип описује „лик”, односно „спољне карактеристике”. Ова могућност није само научна фантастика, увелико се ради на добијању лика из ДНК, обављени су и неки експерименти. Далеко од тога да би се на основу тих првих добијених ликова неко могао идентификовати, али – у најгрубљим, основним цртама, добијени изглед лица подсећа на особу о којој се ради. У једној документарној емисији, на основу длаке косе ауторке, реконструисан је њен лик који подсећа на њу. 

– У истраживањима у овом правцу најбоље резултате су постигли научници с Универзитета у Ротердаму – каже Кецкаревић.

Он напомиње да је за форензичку фенотипизацију неопходан чист, јединствен, траг особе чији се идентитет утврђује. Најбољи такви биолошки трагови за анализу су крв и сперма, а јединствен траг значи да припада једној особи, односно да није дошло до мешања биолошких трагова више људи.

Већ данас је могуће много тога „извући” из генетског записа пронађеног на месту злочина. На пример, могуће је утврдити боју очију особе чији се идентитет утврђује, „изворну” боју косе или којој раси припада. Сви ови подаци могу сузити круг осумњичених.

Осим тога, могуће је одредити из ког дела света је особа за којом се трага. У пракси се дешавало да се приликом истраге убиства у Великој Британији на основу ДНК утврди да је могући извршилац из источне Европе, што је уз друге полицијске методе истрагу одвело до осумњиченог из Пољске.

Ма како невероватно звучало да ће на основу биолошког трага, насталог макар и само додиром неког предмета, једног дана бити могуће реконструисати лик те особе, треба имати на уму да би пре неколико деценија и ДНК анализа, каква је данас, звучала као научна фантастика. Ко је могао претпоставити да ће Голден стејт килер бити идентификован помоћу овакве методе? 

И то не на основу свог генетског кода, јер га није било у регистру, већ на основу такозване фамилијарне ДНК. Форензичари, пошто у базама података нису имали запис осумњиченог, дошли су до једног његовог рођака који је имао проблеме са законом па је био регистрован у евиденцијама, а који је имао сличан ДНК попут оног из биолошких трагова са места злочина. Остало је било на полицији, да међу родбином потражи сумњиву особу, чија ДНК се поклапа са давно прикупљеним биолошким узорцима.

Ако су форензичари МУП-а Србије приликом увиђаја после експлозије на београдској Аутокоманди успели да издвоје биолошки траг особе која је, постављајући експлозивну направу, додиривала возило, можда ће то полицију одвести до расветљавања ове ликвидације. Ко зна, уколико се истрага одужи, можда ће једног дана из прикупљене ДНК добити и њен – лик.