Индијанка се удала за Сремца
Горан Марковић, професионални возач камиона из сремског села Гргуреваца, у подножју Фрушке горе, пре пет година је отишао у Канаду да у тој земљи вози највеће камионе. Отишао је по расписаном конкурсу великих превозничких компанија у Канади. Примљен је у првој тури. За возача свих категорија положио је с 22 године и запослио се у некад чувеном превозничком предузећу „Руматранс” у Руми. Трогодишње искуство у вожњи највећих камиона и његова младост били су пресудни да с друге стране океана добије исти посао као у Србији, али за вишеструко већу зараду.
– После две године, назовимо, пробног рада и вожње кроз пола Канаде, добио сам сталну дозволу за рад и неограничени боравак. Тек тада сам могао мирно да размишљам о будућем животу. Желео сам да тамо радом стекнем нешто како бих у свом родном селу засновао породицу и био независан. Од првог дана у Канади спријатељио сам се са Денисом Бачелићем из Хрватске, који је возач као и ја. Денис ми је једном рекао да се свиђам службеници наше компаније Ерин Белкорт. Био сам резервисан, али сам ипак изашао са њом. Свидела се и она мени и тако је пре три године почела наша љубав. Причао сам јој, можда и превише, о свом народу и Србији. Она је изразила жељу да дођемо у Србију и венчамо се. И, ево, то смо учинили ових дана, на велико задовољство мојих и њених рођака, који су сви били на нашој свадби – у даху нам је испричао Горан Марковић, коме је равно 30 година.
Српска снајка, која је сад званично житељка сремског села Гргуреваца, бивша Ерин Белкорт, сад је Ерин Нада Марковић и пореклом је северноамеричка Индијанка. Њен почивши отац Доналд потиче од оних Индијанаца који су у прадавна времена из Азије стигли у Канаду, преко Беринговог мореуза. Мајка Хоуп је пореклом из Украјине и њено име на српском значи Нада, па је зато Ерин у цркви свом имену додала и ово име словенског порекла. Ерин Нада је лепа жена, права спортисткиња. Има сестру близнакињу и старијег брата. Српски говори по коју реч.
– Не знам ко је више одушевљен мојом свадбом, да ли ја или моји рођаци који су овде стигли, што ви зовете пођани. Ово нигде у свету нема. Да има, ја бих то већ видела у неком филму. Зашто се не сними филм за цео свет о српској свадби, да се види колико су Срби гостопримљив народ? Било је много печених прасића, јагањаца, пића сваке врсте – с осмехом прича Ерин Нада Марковић.
На свадби у пођанима из Канаде били су невестина мајка Хоуп, тетка Валери, братаница Мејси, пријатељица Саманта… Сви се враћају у Канаду одушевљени проводом на српској свадби Ерин Наде и Горана Марковића. Ипак, највеселија је била Горанова мајка Милица:
– Плакала сам од радости и кад ми је Горан јавио да се жени са девојком у Канади из фирме где ради. Још више сам се обрадовала кад су одлучили да свадбу правимо овде, код нас, по нашим обичајима. Чини ми се да сам могла да полетим кад сам видела снају да улази у моју кућу. Ниједног момента нисам ни помислила да питам из којег је краја света и шта је она и ко је, мени је важно да се она и мој син воле и да желе да живе заједно и имају своју породицу. Видим да је тако, и мојој срећи нема краја.
Пред сам долазак на свадбу Ерин Нада и Горан Марковић купили су у Гргуревцима напуштену кућу и плац у близини Горановог родитељског дома. О њиховим плановима прича Горан, а Ерин Нада слуша превод и са осмехом потврђује:
– Договорили смо се да ћемо радити у Канади док не стекнемо толико да овде можемо сами да започнемо неки исплатив посао. Желимо да имамо више деце и зато ћемо градити нове куће у селу. Ја сам везан за Србију и то сам протекле три године стално понављао Ерин Нади. Она то разуме и у блиској будућности живећемо заједно у Србији с нашом децом.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
