Европска заштита природе

Споменик природе Слапови Сопотнице

Слапови Сопотнице налазе се у југозападној Србији, у атару истоименог села надомак Пријепоља, на западним падинама планине Јадовник. У изворишном делу речице Сопотнице, на дужини од око 500 м, наталожене су моћне наслаге бигра у виду заравњених лепезастих тераса. Оне су распоређене у шест нивоа, а међусобно су одвојене одсецима различитог нагиба и висине. Између прве, најниже, и друге терасе, налази се и највећи, 20 метара висок, водопад. Слапови Сопотнице сматрају се водом најбогатијим у Србији.

Влада Републике Србије је на основу Студије заштите коју је израдио Завод за заштиту природе Србије 2005. године, донела Уредбу и прогласила Споменик природе Слапови Сопотнице заштићеним природним добром прве категорије, од изузетног значаја.

Др Сава Симић, Завод за заштиту природе Србије

Споменик природе Церјанска пећина

Споменик природе Церјанска пећина налази се у околини Ниша у источној Србији. Церјанска пећина је сложени подземни карстни систем развијен дуж канала у више нивоа, са разноврсним пећинским накитом и сложеним диверзитетом пећинске фауне. Посебну вредност пећине чине ретки пећински украси – хеликтити који се, супротно физичким законима и Земљиној тежи, формирају и пружају у свим правцима услед утицаја специфичних процеса кристализације. Новим открићима у Споменику природе Церјанска пећина утврђена је повезаност пећине са Крављанском јамом. Са новооткривеним каналима дужина система Церјанске пећине износи 7.149 м, што је чини другом најдужом пећином у Србији.

Влада Републике Србије је на основу Студије заштите Завода за заштиту природе Србије 1998. године донела Уредбу о заштити Споменика природе Церјанска пећина чиме је пећина заштићена као природно добро прве категорије од изузетног значаја.

Др Драган Нешић, Завод за заштиту природе Србије
Уметничка обрада: Мирослав Николић