Лоше прогнозе за род пшенице
Због неповољних временских услова Србија, ове године, неће остварити очекиване приносе и квалитет пшенице што ће угрозити извоз жита али и брашна на инострана тржишта.
Жетва пшенице на војвођанским њивама почела је пре две недеље, али је убрзо и прекинута због лошег времена. До тада је овогодишњи род био обећавајући – посејано је око 633.000 хектара под пшеницом што је 75.000 више него прошле године.
Очекивана производња била је око три милиона тона, а половина тих количина планирана је за извоз.
Према мишљењу стручњака, овакве прогнозе сада су доведене у питање.
– Ситуација је лоша. Већ десетак дана комбајни стоје због лошег времена, а хлебно зрно је зрело. У овом тренутку најважније је да се настави скидање усева. Нажалост, још се не сагледава наставак жетве што би могло да доведе до даљих губитака у приносу – каже за наш лист један од највећих експерата за стрна жита у региону, проф. др Мирослав Малешевић.
Објашњава да је још од априла ова година била временски изван нормалних токова – најпре смо имали изузетно високе температуре, а потом средином јуна и дуготрајну кишу, што је зауставило жетву.
Када пшенице уђе у пуну зрелост (пред жетву) влага падне на 15 до 16 процената. Међутим, када у то време падне киша она поново повлачи влагу и што тај процес дуже траје смањује се маса зрна, односно долази до губитка приноса и квалитета.
Здравко Шајатовић, председник Удружења „Житоунија” истиче да за укупан извоз домаће пољопривреде ово може бити губитак.
– Киша је све упропастила јер падавине у овом периоду практично „испирају” квалитет пшенице. Ако буде још кише, а најављује се, плашимо се да ће ове године значајне количине жита отићи у сточну храну. За домаће тржиште биће брашна и хлеба, макар и слабијег квалитета – изјавио је Шајатовић.
Цена тоне пшенице, која се користи за сточну храну, око пет евра је мања од цене меркантилне пшенице коју Србија доминантно извози преко дунавских лука и Костанце. Питање је, такође, и колика ће бити тражња за том врстом жита.
– И извозници брашна ће вероватно имати проблема са купцима из региона, јер се због свега очекује и лошији квалитет. Сасвим сигурно ће за произвођаче ово бити лошија година него прошла – каже наш саговорник, додајући да је за прогнозе о размери губитка још рано.
– Прва која је скинута била је јако доброг квалитета. Видећемо шта ће се догађати јер пшеница је роба тек када је у складишту, а све до тада је само потенцијална роба – каже Шајатовић.
Према ранијим подацима „Житоуније”, Србија је рангирана као десети светски извозник пшенице док је у приносима, по хектару, на другом месту, одмах иза просека Европске уније.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
