Loše prognoze za rod pšenice
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova Srbija, ove godine, neće ostvariti očekivane prinose i kvalitet pšenice što će ugroziti izvoz žita ali i brašna na inostrana tržišta.
Žetva pšenice na vojvođanskim njivama počela je pre dve nedelje, ali je ubrzo i prekinuta zbog lošeg vremena. Do tada je ovogodišnji rod bio obećavajući – posejano je oko 633.000 hektara pod pšenicom što je 75.000 više nego prošle godine.
Očekivana proizvodnja bila je oko tri miliona tona, a polovina tih količina planirana je za izvoz.
Prema mišljenju stručnjaka, ovakve prognoze sada su dovedene u pitanje.
– Situacija je loša. Već desetak dana kombajni stoje zbog lošeg vremena, a hlebno zrno je zrelo. U ovom trenutku najvažnije je da se nastavi skidanje useva. Nažalost, još se ne sagledava nastavak žetve što bi moglo da dovede do daljih gubitaka u prinosu – kaže za naš list jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu, prof. dr Miroslav Malešević.
Objašnjava da je još od aprila ova godina bila vremenski izvan normalnih tokova – najpre smo imali izuzetno visoke temperature, a potom sredinom juna i dugotrajnu kišu, što je zaustavilo žetvu.
Kada pšenice uđe u punu zrelost (pred žetvu) vlaga padne na 15 do 16 procenata. Međutim, kada u to vreme padne kiša ona ponovo povlači vlagu i što taj proces duže traje smanjuje se masa zrna, odnosno dolazi do gubitka prinosa i kvaliteta.
Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounija” ističe da za ukupan izvoz domaće poljoprivrede ovo može biti gubitak.
– Kiša je sve upropastila jer padavine u ovom periodu praktično „ispiraju” kvalitet pšenice. Ako bude još kiše, a najavljuje se, plašimo se da će ove godine značajne količine žita otići u stočnu hranu. Za domaće tržište biće brašna i hleba, makar i slabijeg kvaliteta – izjavio je Šajatović.
Cena tone pšenice, koja se koristi za stočnu hranu, oko pet evra je manja od cene merkantilne pšenice koju Srbija dominantno izvozi preko dunavskih luka i Kostance. Pitanje je, takođe, i kolika će biti tražnja za tom vrstom žita.
– I izvoznici brašna će verovatno imati problema sa kupcima iz regiona, jer se zbog svega očekuje i lošiji kvalitet. Sasvim sigurno će za proizvođače ovo biti lošija godina nego prošla – kaže naš sagovornik, dodajući da je za prognoze o razmeri gubitka još rano.
– Prva koja je skinuta bila je jako dobrog kvaliteta. Videćemo šta će se događati jer pšenica je roba tek kada je u skladištu, a sve do tada je samo potencijalna roba – kaže Šajatović.
Prema ranijim podacima „Žitounije”, Srbija je rangirana kao deseti svetski izvoznik pšenice dok je u prinosima, po hektaru, na drugom mestu, odmah iza proseka Evropske unije.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
