Јефтина дрога убија младе, све више малолетних дилера
За само седам дана троје малолетника у Србији преминуло је од прекомерне дозе дроге. Ј. П. (17), преминуо је 17. јуна након што се предозирао екстазијем уочи 18. рођендана на сплаву у Београду. Средином прошле недеље у Бачкој Паланци од прекомерне дозе наркотика преминуо је Н. С. (18), а његово тело у стану пронашао је отац. Шеснаестогодишња ученица Политехничке школе у Крагујевцу М. М. трећа је жртва дроге за само седам дана. Полиција сумња да се девојчица пре два дана предозирала неком од синтетичких дрога, које су све популарније међу младима у нашој земљи.
Стручњаци упозоравају да су ово алармантни подаци и да би државне институције што пре требало да крену у јачу борбу против ове пошасти. Др Мира Ковачевић, директорка Специјалне болнице за болести зависности, каже за „Политику” да од најранијег узраста треба радити са децом, прво у породици, затим у школи, друштву, а касније и на послу. Наша саговорница сматра да су многа деца у конфузији – лоши су модели на које се угледају. Такође, каже да су и родитељи сувише либерални када пуштају децу у ноћне проводе. Додаје да децу треба мало ограничити када је реч о ноћним изласцима – после два ноћу, већа је вероватноћа да се сретну са дрогом и лошим друштвом.
„Требало би поставити јасне границе шта треба себи дозволити и шта пробати, а шта не, имајући у виду последице по здравље, утицај на дружење са вршњацима, односе у породици или обављање обавеза”, каже др Ковачевић.
Наша саговорница упозорава да млади све више користе нове синтетичке супстанце које се производе у малим илегалним лабораторијама.
„Оне су лако доступне, јефтине, легалне, а уз мале измене хемијске структуре њима се постижу слични ефекти као и код илегалних. Такође, све је раширенија појава код младих да узимањем такозваних ‘паметних дрога’ или ‘паметних лекова’ продуже или појачају своју будност или ефикасност, приликом обављања разних захтевних задатака. Чини се да су ово два тренда која ће обележити наредне године”, каже др Ковачевић.
Специјална болница за болести зависности недавно је покренула иницијативу у сарадњи са Министарством здравља и Градском управом Београда да у згради Београђанке отворе своју просторију.
„Ту би наши стручњаци били доступни онима којима је потребан савет, препорука или само информације, а устручавају се да дођу у болницу не желећи да буду етикетирани као наши пацијенти. Такође, овде планирамо да радимо програм ране интервенције код младих који су у ризику да њихово експериментисање са дрогама прерасте у озбиљан проблем. Желимо да помогнемо младима који су у ризику да крену странпутицом”, каже др Мира Ковачевић.
Додатни проблем у нашој земљи је што, како се спекулише, деца масовно продају дрогу другим малолетницима. Како сазнајемо, криминалци често врбују тинејџере да дилују дрогу јер малолетници не подлежу кривичној одговорности, односно, казне су благе и у виду су васпитних мера. Деца дилери, дрогу најчешће продају у близини школа, на сплавовима и журкама.
Са друге стране, полиција бележи пораст у заплени наркотика. Према подацима МУП-а, 2017. заплењена је 4,1 тона дроге, што је својеврстан рекорд, а ова година почела је са већим запленама. Чак 70 одсто више дроге у нашој земљи заплењено је у периоду од јануара до априла ове године него у првом кварталу 2017. Када је реч о врстама заплењених наркотика, у полицији кажу да је највише марихуане, потом амфетамина, па екстазија, хероина, кокаина и хашиша.
Др Мира Ковачевић сматра да је добро што полиција бележи толики пораст ефикасности у вези са запленама дроге.
„То с једне стране сигурно има везе са порастом промета илегалних, а нарочито легалних психоактивних супстанци и порасту потражње. Али, ово говори и о усвајању модерних техника у откривању дроге у полицији, као и доброј повезаности и сарадњи са другим државама по том питању”, каже наша саговорница.
Она сматра да промена у врсти заплењене дроге говори о променама трендова у коришћењу психоактивних супстанци.
„Питање је да ли се узима оно што је у понуди или је обрнуто: да се набавља оно што тржиште тражи. Оно што примећујемо код пацијената који траже лечење у нашој и сличним установама, јесте да се све више људи обраћа због проблема у вези са конзумирањем канабиса, затим кокаина и амфетамина, а потом и седатива и различитих комбинација дозвољених и недозвољених супстанци”, закључује др Мира Ковачевић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
