Jeftina droga ubija mlade, sve više maloletnih dilera
Za samo sedam dana troje maloletnika u Srbiji preminulo je od prekomerne doze droge. J. P. (17), preminuo je 17. juna nakon što se predozirao ekstazijem uoči 18. rođendana na splavu u Beogradu. Sredinom prošle nedelje u Bačkoj Palanci od prekomerne doze narkotika preminuo je N. S. (18), a njegovo telo u stanu pronašao je otac. Šesnaestogodišnja učenica Politehničke škole u Kragujevcu M. M. treća je žrtva droge za samo sedam dana. Policija sumnja da se devojčica pre dva dana predozirala nekom od sintetičkih droga, koje su sve popularnije među mladima u našoj zemlji.
Stručnjaci upozoravaju da su ovo alarmantni podaci i da bi državne institucije što pre trebalo da krenu u jaču borbu protiv ove pošasti. Dr Mira Kovačević, direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti, kaže za „Politiku” da od najranijeg uzrasta treba raditi sa decom, prvo u porodici, zatim u školi, društvu, a kasnije i na poslu. Naša sagovornica smatra da su mnoga deca u konfuziji – loši su modeli na koje se ugledaju. Takođe, kaže da su i roditelji suviše liberalni kada puštaju decu u noćne provode. Dodaje da decu treba malo ograničiti kada je reč o noćnim izlascima – posle dva noću, veća je verovatnoća da se sretnu sa drogom i lošim društvom.
„Trebalo bi postaviti jasne granice šta treba sebi dozvoliti i šta probati, a šta ne, imajući u vidu posledice po zdravlje, uticaj na druženje sa vršnjacima, odnose u porodici ili obavljanje obaveza”, kaže dr Kovačević.
Naša sagovornica upozorava da mladi sve više koriste nove sintetičke supstance koje se proizvode u malim ilegalnim laboratorijama.
„One su lako dostupne, jeftine, legalne, a uz male izmene hemijske strukture njima se postižu slični efekti kao i kod ilegalnih. Takođe, sve je raširenija pojava kod mladih da uzimanjem takozvanih ‘pametnih droga’ ili ‘pametnih lekova’ produže ili pojačaju svoju budnost ili efikasnost, prilikom obavljanja raznih zahtevnih zadataka. Čini se da su ovo dva trenda koja će obeležiti naredne godine”, kaže dr Kovačević.
Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti nedavno je pokrenula inicijativu u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i Gradskom upravom Beograda da u zgradi Beograđanke otvore svoju prostoriju.
„Tu bi naši stručnjaci bili dostupni onima kojima je potreban savet, preporuka ili samo informacije, a ustručavaju se da dođu u bolnicu ne želeći da budu etiketirani kao naši pacijenti. Takođe, ovde planiramo da radimo program rane intervencije kod mladih koji su u riziku da njihovo eksperimentisanje sa drogama preraste u ozbiljan problem. Želimo da pomognemo mladima koji su u riziku da krenu stranputicom”, kaže dr Mira Kovačević.
Dodatni problem u našoj zemlji je što, kako se spekuliše, deca masovno prodaju drogu drugim maloletnicima. Kako saznajemo, kriminalci često vrbuju tinejdžere da diluju drogu jer maloletnici ne podležu krivičnoj odgovornosti, odnosno, kazne su blage i u vidu su vaspitnih mera. Deca dileri, drogu najčešće prodaju u blizini škola, na splavovima i žurkama.
Sa druge strane, policija beleži porast u zapleni narkotika. Prema podacima MUP-a, 2017. zaplenjena je 4,1 tona droge, što je svojevrstan rekord, a ova godina počela je sa većim zaplenama. Čak 70 odsto više droge u našoj zemlji zaplenjeno je u periodu od januara do aprila ove godine nego u prvom kvartalu 2017. Kada je reč o vrstama zaplenjenih narkotika, u policiji kažu da je najviše marihuane, potom amfetamina, pa ekstazija, heroina, kokaina i hašiša.
Dr Mira Kovačević smatra da je dobro što policija beleži toliki porast efikasnosti u vezi sa zaplenama droge.
„To s jedne strane sigurno ima veze sa porastom prometa ilegalnih, a naročito legalnih psihoaktivnih supstanci i porastu potražnje. Ali, ovo govori i o usvajanju modernih tehnika u otkrivanju droge u policiji, kao i dobroj povezanosti i saradnji sa drugim državama po tom pitanju”, kaže naša sagovornica.
Ona smatra da promena u vrsti zaplenjene droge govori o promenama trendova u korišćenju psihoaktivnih supstanci.
„Pitanje je da li se uzima ono što je u ponudi ili je obrnuto: da se nabavlja ono što tržište traži. Ono što primećujemo kod pacijenata koji traže lečenje u našoj i sličnim ustanovama, jeste da se sve više ljudi obraća zbog problema u vezi sa konzumiranjem kanabisa, zatim kokaina i amfetamina, a potom i sedativa i različitih kombinacija dozvoljenih i nedozvoljenih supstanci”, zaključuje dr Mira Kovačević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
