ЕУ у расулу због миграната
Европа је поводом мигрантске кризе у стању отворене политичке неслоге, и то само два дана уочи кључног самита лидера ЕУ о реформи Даблинског споразума о прихвату избеглица, миграната и тражилаца азила (27–28. јуна). Колико до јуче навелико најављивано оснивање сабирних центара од северне Африке до Балкана неочекивано је званично одбацила Европска комисија (ЕК).
„Оснивање сабирних центара у трећим земљама, где би били послати мигранти који су већ ушли у ЕУ, дефинитивно је одбачено на неформалном састанку чланица уније одржаном у недељу у Бриселу. То је стога што такво решење није у складу са европским законима, као ни са међународним законима који регулишу питање азила”, изјавила је Наташа Берто, портпарол ЕК, пренео је АФП.
Ова објава из ЕК у колизији је не само са изјавама низа учесника „неформалног састанка” шеснаесторице у Бриселу у недељу већ и са ставовима протагониста промене текуће мигрантске политике ЕУ.
„Италија и Либија не могу бити једине државе које ће поднети терет миграција. На самиту лидера ЕУ у четвртак, Италија ће подржати предлог о оснивању центара за мигранте јужно од Либије”, изјавио је у Триполију током разговора са Ахмедом Маитиком, замеником премијера Либије, италијански министар унутрашњих послова Матео Салвини. Он је стигао у званичну посету Либији након вести да све већи број спасилачких бродова укрцава мигранте надомак обале те северноафричке државе и плови са њима (у овом тренутку преко 1.000 људи) не само ка обалама Италије већ од јуче и ка лукама у Француској и Холандији. Маитик је на заједничкој конференцији за штампу са Салвинијем поручио Бриселу да „Либија категорички одбија да Европа оснива сабирне центре на територији те државе”.
Шта ће бити полазна платформа дебате лидера ЕУ на самиту о реформи мигрантске политике, за сада је потпуно неизвесно. Немачка канцеларка Ангела Меркел је након „неформалног самита” у недељу – који је завршен без заједничког саопштења, уз одбијање Доналда Туска, председника Европског савета, да води скуп – развејала наде да ће ЕУ у четвртак доћи до јединственог решења.
„Знамо да на заседању Европског савета, нажалост, нећемо имати комплетно решење за мигрантско питање. Зато ће бити билатералних или трилатералних споразума, како бисмо помогли једни другима, а не да увек чекамо на свих 28 чланова, размишљајући шта је коме важно”, изјавила је Меркелова у недељу.
Према најави портпарола ЕК, у четвртак су на дневном реду самита лидера ЕУ две опције. Прва је да се размотри „регионални аранжман са приобалним државама”, посебно у северној Африци, који би омогућио ефикаснију координацију потраге и спасавања угрожених миграната (на мору). По речима Бертоове, такав аранжман би подразумевао ангажовање УН агенције за избеглице и Међународне организације за миграције. Друга опција – за почетак дијалога лидера ЕУ о реформи Даблинског споразума (правилника за прихват миграната, избеглица и тражилаца азила) – тиче се евентуалног „регионалног аранжмана међу чланицама ЕУ”, изјавила је Бертоова. На ову могућност јуче је енергично реаговала званична Софија, а у недељу и званични Загреб. „Бугарска неће прихватити мигранте који су напустили земљу и упутили се у западну Европу. Ангела Меркел може тим поводом да тражи билатералне споразуме, али тек када спољне границе ЕУ буду обезбеђене и у потпуности затворене”, поручио је Бојко Борисов, премијер Бугарске.
Званични Загреб упозорио је јуче да ће „заштитити своје националне интересе уколико чланице уније буду враћале мигранте у земљу где су ушле у ЕУ. Хрватска готово никада није земља првог прихвата миграната”, поручио је у недељу у Бриселу хрватски премијер Андрија Пленковић.
Енергичну уздржаност према прихвату миграната са севернијих адреса у ЕУ већ су исказали и аустријски канцелар Себастијан Курц и Вишеградска група (која је, поред још осам чланица ЕУ, бојкотовала „неформални самит” у недељу у Бриселу).
Аустрија не би могла да прихвати да буде сабирни логор за мигранте које је одбацила Немачка, саопштио је прошле седмице званични Беч.
Одсуство заједничког европског договора о решавању мигрантске кризе, могло би угрозити систем „шенгена”, односно кључни пројекат Европе без унутрашњих граница, стрепња је поводом које се јуче огласио Волфганг Шојбле, председник Бундестага.
„Европа има за собом столећа ратова за границе, макар између Француске и Немачке итд. Отворене границе уместо спорова, то је био почетак европске интеграције. Зато, ако желимо да сачувамо Европу, она мора да буде континент отворених граница. Ми не желимо да се бранимо, не желимо рат, желимо да спасавамо животе оних људи који се налазе у опасности. Не желимо да се људи даве у води Медитерана, али морамо да се боримо против организованог криминала, против шверца људи”, поручио је Шојбле у Варшави, након разговора са пољским премијером Матеушем Мазовјецким.
Званична Варшава јуче је поново одбацила било какав предлог о било каквим квотама за прихват избеглица.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
