EU u rasulu zbog migranata
Evropa je povodom migrantske krize u stanju otvorene političke nesloge, i to samo dva dana uoči ključnog samita lidera EU o reformi Dablinskog sporazuma o prihvatu izbeglica, migranata i tražilaca azila (27–28. juna). Koliko do juče naveliko najavljivano osnivanje sabirnih centara od severne Afrike do Balkana neočekivano je zvanično odbacila Evropska komisija (EK).
„Osnivanje sabirnih centara u trećim zemljama, gde bi bili poslati migranti koji su već ušli u EU, definitivno je odbačeno na neformalnom sastanku članica unije održanom u nedelju u Briselu. To je stoga što takvo rešenje nije u skladu sa evropskim zakonima, kao ni sa međunarodnim zakonima koji regulišu pitanje azila”, izjavila je Nataša Berto, portparol EK, preneo je AFP.
Ova objava iz EK u koliziji je ne samo sa izjavama niza učesnika „neformalnog sastanka” šesnaestorice u Briselu u nedelju već i sa stavovima protagonista promene tekuće migrantske politike EU.
„Italija i Libija ne mogu biti jedine države koje će podneti teret migracija. Na samitu lidera EU u četvrtak, Italija će podržati predlog o osnivanju centara za migrante južno od Libije”, izjavio je u Tripoliju tokom razgovora sa Ahmedom Maitikom, zamenikom premijera Libije, italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Salvini. On je stigao u zvaničnu posetu Libiji nakon vesti da sve veći broj spasilačkih brodova ukrcava migrante nadomak obale te severnoafričke države i plovi sa njima (u ovom trenutku preko 1.000 ljudi) ne samo ka obalama Italije već od juče i ka lukama u Francuskoj i Holandiji. Maitik je na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Salvinijem poručio Briselu da „Libija kategorički odbija da Evropa osniva sabirne centre na teritoriji te države”.
Šta će biti polazna platforma debate lidera EU na samitu o reformi migrantske politike, za sada je potpuno neizvesno. Nemačka kancelarka Angela Merkel je nakon „neformalnog samita” u nedelju – koji je završen bez zajedničkog saopštenja, uz odbijanje Donalda Tuska, predsednika Evropskog saveta, da vodi skup – razvejala nade da će EU u četvrtak doći do jedinstvenog rešenja.
„Znamo da na zasedanju Evropskog saveta, nažalost, nećemo imati kompletno rešenje za migrantsko pitanje. Zato će biti bilateralnih ili trilateralnih sporazuma, kako bismo pomogli jedni drugima, a ne da uvek čekamo na svih 28 članova, razmišljajući šta je kome važno”, izjavila je Merkelova u nedelju.
Prema najavi portparola EK, u četvrtak su na dnevnom redu samita lidera EU dve opcije. Prva je da se razmotri „regionalni aranžman sa priobalnim državama”, posebno u severnoj Africi, koji bi omogućio efikasniju koordinaciju potrage i spasavanja ugroženih migranata (na moru). Po rečima Bertoove, takav aranžman bi podrazumevao angažovanje UN agencije za izbeglice i Međunarodne organizacije za migracije. Druga opcija – za početak dijaloga lidera EU o reformi Dablinskog sporazuma (pravilnika za prihvat migranata, izbeglica i tražilaca azila) – tiče se eventualnog „regionalnog aranžmana među članicama EU”, izjavila je Bertoova. Na ovu mogućnost juče je energično reagovala zvanična Sofija, a u nedelju i zvanični Zagreb. „Bugarska neće prihvatiti migrante koji su napustili zemlju i uputili se u zapadnu Evropu. Angela Merkel može tim povodom da traži bilateralne sporazume, ali tek kada spoljne granice EU budu obezbeđene i u potpunosti zatvorene”, poručio je Bojko Borisov, premijer Bugarske.
Zvanični Zagreb upozorio je juče da će „zaštititi svoje nacionalne interese ukoliko članice unije budu vraćale migrante u zemlju gde su ušle u EU. Hrvatska gotovo nikada nije zemlja prvog prihvata migranata”, poručio je u nedelju u Briselu hrvatski premijer Andrija Plenković.
Energičnu uzdržanost prema prihvatu migranata sa severnijih adresa u EU već su iskazali i austrijski kancelar Sebastijan Kurc i Višegradska grupa (koja je, pored još osam članica EU, bojkotovala „neformalni samit” u nedelju u Briselu).
Austrija ne bi mogla da prihvati da bude sabirni logor za migrante koje je odbacila Nemačka, saopštio je prošle sedmice zvanični Beč.
Odsustvo zajedničkog evropskog dogovora o rešavanju migrantske krize, moglo bi ugroziti sistem „šengena”, odnosno ključni projekat Evrope bez unutrašnjih granica, strepnja je povodom koje se juče oglasio Volfgang Šojble, predsednik Bundestaga.
„Evropa ima za sobom stoleća ratova za granice, makar između Francuske i Nemačke itd. Otvorene granice umesto sporova, to je bio početak evropske integracije. Zato, ako želimo da sačuvamo Evropu, ona mora da bude kontinent otvorenih granica. Mi ne želimo da se branimo, ne želimo rat, želimo da spasavamo živote onih ljudi koji se nalaze u opasnosti. Ne želimo da se ljudi dave u vodi Mediterana, ali moramo da se borimo protiv organizovanog kriminala, protiv šverca ljudi”, poručio je Šojble u Varšavi, nakon razgovora sa poljskim premijerom Mateušem Mazovjeckim.
Zvanična Varšava juče je ponovo odbacila bilo kakav predlog o bilo kakvim kvotama za prihvat izbeglica.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
