Мирјани Марковић годину дана затвора

После деценију и по, случај незаконите доделе државних станова 2000. године, добио је судски епилог. Мирјана Марковић, некадашња председница Југословенске левице (ЈУЛ), осуђена је на годину дана затвора пошто ју је Виши суд у Београду огласио кривом што је некадашње чланове владине комисије подстрекавала да, супротно закону, додељују државне станове. Истом пресудом, Живка Кнежевић, некадашња генерална секретарка Владе Србије и Милош Лончар, некадашњи директор државног предузећа за издавање некретнина ДИПОС, оглашени су кривим за злоупотребу службеног положаја, па су осуђени на годину и по, односно годину дана затвора.

Окривљенима су изречене казне испод законског минимума зато што је, како се чуло на изрицању пресуде, суд приликом одмеравања казне узео у обзир проток времена од извршења дела и њихову животну доб. Осуђени, њихови браниоци и тужилаштво имају право да на ову пресуду уложе жалбу Апелационом суду у Београду.

Оптужница Вишег јавног тужилаштва у Београду теретила је Марковићеву, Живковићеву и Лончара да су од маја до новембра 2000. године, доделом станова, који су били у власништву државе, прибавили имовинску корист за троје људи у износу од око седам милиона динара.

Према оптужници, једна од оних који су добили стан незаконито, била је и Илона Пешић, како су медији у то време писали, дадиља унука Слободана Милошевића и Мире Марковић. Према даљим наводима, Марковићева је током јесени 2000. године рекла Живки Кнежевић да ће Пешићева ступити у радни однос у резиденцију и да је потребно да јој се реши стамбено питање, чиме ју је подстакла да Илони Пешић прибави имовинску корист од око 2,1 милион динара. Оптужница је теретила Кнежевићеву да је без правног основа и без седнице Комисије за стамбена питања Владе Србије наложила својим сарадницима да припреме решење којим је Илони Пешић стан дат у закуп на неодређено време.

Друга два стана из овог дела оптужнице, додељена су Љиљани Илић, у то време директорки Дома здравља у Жагубици и Кохану Морини, сину некадашње савезне министарке за избеглице Братиславе – Бубе Морине. Она је и сама била оптужена у овом предмету, али су те оптужбе застареле.
Ове оптужбе представљају само прву од укупно пет тачака последње оптужнице београдског Вишег јавног тужилаштва.

Поступак против некадашње председнице ЈУЛ-а вођен је у њеном одсуству с обзиром на то да је била недоступна правосудним органима у Србији, због чега је за њом 2005. година расписана међународна потерница.

Представници Генералног тужилаштва Руске Федерације 2010. године саопштили су да она у тој држави ужива статус политичке избеглице и да не може да буде ухапшена по потерници српског Интерпола, која је расписана за њом.

Браниоци Марковићеве понудили су у марту 2006. године тадашњем Окружном суду јемство од 15.000 евра у замену да се њиховој брањеници укину притвор и потерница. Суд је овај захтев прихватио, али је због неодазивања позивима суда, јемство „пропало”, односно, уплаћени новац припао је буџету суда, а за председницом ЈУЛ-а поново је активирана потерница.

Оптужница против супруге некадашњег председника СРЈ Слободана Милошевића мењана је неколико пута. Последњи пут то је учињено 2011. године када је преквалификацијом кривичног дела на тежи облик, тужилаштво спречило застаревање кривичног гоњења. Према закону, поступак против Мирјане Марковић застариће 30 година од извршења кривичног дела, односно 2030. године.

Од почетка суђења, 2003. године, не узимајући у обзир јучерашњу пресуду, поступак је застарео за петоро људи, док су две особе ослобођене оптужби. Осим против Морине, оптужбе су застареле против Петра Зековића, бившег функционера МУП-а и ­тр­о­ји­це бив­ши­х функц­ио­нера опш­тине Но­ви Беог­рад­: Милутина­ М­илошевића, Милоша Батине и Зорана Перића. Некадашњи државни функционери Бранислав Ивковић и Михаљ Кертес, почетком ове годину ­ослоб­ођ­ени су­ о­птужб­и које су се односиле на кућу додељену Кертесу. Ових оптужби је ослобођена и Живка Кнежевић.

Приликом читања те пресуде судија Снежана Николић-Гаротић рекла је да је судско веће одлучило да донесе пресуду и не дозволи да случај оде у историју без пресуде.