Mirjani Marković godinu dana zatvora

Posle deceniju i po, slučaj nezakonite dodele državnih stanova 2000. godine, dobio je sudski epilog. Mirjana Marković, nekadašnja predsednica Jugoslovenske levice (JUL), osuđena je na godinu dana zatvora pošto ju je Viši sud u Beogradu oglasio krivom što je nekadašnje članove vladine komisije podstrekavala da, suprotno zakonu, dodeljuju državne stanove. Istom presudom, Živka Knežević, nekadašnja generalna sekretarka Vlade Srbije i Miloš Lončar, nekadašnji direktor državnog preduzeća za izdavanje nekretnina DIPOS, oglašeni su krivim za zloupotrebu službenog položaja, pa su osuđeni na godinu i po, odnosno godinu dana zatvora.

Okrivljenima su izrečene kazne ispod zakonskog minimuma zato što je, kako se čulo na izricanju presude, sud prilikom odmeravanja kazne uzeo u obzir protok vremena od izvršenja dela i njihovu životnu dob. Osuđeni, njihovi branioci i tužilaštvo imaju pravo da na ovu presudu ulože žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Optužnica Višeg javnog tužilaštva u Beogradu teretila je Markovićevu, Živkovićevu i Lončara da su od maja do novembra 2000. godine, dodelom stanova, koji su bili u vlasništvu države, pribavili imovinsku korist za troje ljudi u iznosu od oko sedam miliona dinara.

Prema optužnici, jedna od onih koji su dobili stan nezakonito, bila je i Ilona Pešić, kako su mediji u to vreme pisali, dadilja unuka Slobodana Miloševića i Mire Marković. Prema daljim navodima, Markovićeva je tokom jeseni 2000. godine rekla Živki Knežević da će Pešićeva stupiti u radni odnos u rezidenciju i da je potrebno da joj se reši stambeno pitanje, čime ju je podstakla da Iloni Pešić pribavi imovinsku korist od oko 2,1 milion dinara. Optužnica je teretila Kneževićevu da je bez pravnog osnova i bez sednice Komisije za stambena pitanja Vlade Srbije naložila svojim saradnicima da pripreme rešenje kojim je Iloni Pešić stan dat u zakup na neodređeno vreme.

Druga dva stana iz ovog dela optužnice, dodeljena su Ljiljani Ilić, u to vreme direktorki Doma zdravlja u Žagubici i Kohanu Morini, sinu nekadašnje savezne ministarke za izbeglice Bratislave – Bube Morine. Ona je i sama bila optužena u ovom predmetu, ali su te optužbe zastarele.
Ove optužbe predstavljaju samo prvu od ukupno pet tačaka poslednje optužnice beogradskog Višeg javnog tužilaštva.

Postupak protiv nekadašnje predsednice JUL-a vođen je u njenom odsustvu s obzirom na to da je bila nedostupna pravosudnim organima u Srbiji, zbog čega je za njom 2005. godina raspisana međunarodna poternica.

Predstavnici Generalnog tužilaštva Ruske Federacije 2010. godine saopštili su da ona u toj državi uživa status političke izbeglice i da ne može da bude uhapšena po poternici srpskog Interpola, koja je raspisana za njom.

Branioci Markovićeve ponudili su u martu 2006. godine tadašnjem Okružnom sudu jemstvo od 15.000 evra u zamenu da se njihovoj branjenici ukinu pritvor i poternica. Sud je ovaj zahtev prihvatio, ali je zbog neodazivanja pozivima suda, jemstvo „propalo”, odnosno, uplaćeni novac pripao je budžetu suda, a za predsednicom JUL-a ponovo je aktivirana poternica.

Optužnica protiv supruge nekadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića menjana je nekoliko puta. Poslednji put to je učinjeno 2011. godine kada je prekvalifikacijom krivičnog dela na teži oblik, tužilaštvo sprečilo zastarevanje krivičnog gonjenja. Prema zakonu, postupak protiv Mirjane Marković zastariće 30 godina od izvršenja krivičnog dela, odnosno 2030. godine.

Od početka suđenja, 2003. godine, ne uzimajući u obzir jučerašnju presudu, postupak je zastareo za petoro ljudi, dok su dve osobe oslobođene optužbi. Osim protiv Morine, optužbe su zastarele protiv Petra Zekovića, bivšeg funkcionera MUP-a i ­tr­o­ji­ce biv­ši­h funkc­io­nera opš­tine No­vi Beog­rad­: Milutina­ M­iloševića, Miloša Batine i Zorana Perića. Nekadašnji državni funkcioneri Branislav Ivković i Mihalj Kertes, početkom ove godinu ­oslob­ođ­eni su­ o­ptužb­i koje su se odnosile na kuću dodeljenu Kertesu. Ovih optužbi je oslobođena i Živka Knežević.

Prilikom čitanja te presude sudija Snežana Nikolić-Garotić rekla je da je sudsko veće odlučilo da donese presudu i ne dozvoli da slučaj ode u istoriju bez presude.