Субота, 06.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Струја прети Архиву Србије

Струја прети Архиву Србије
Архив Србије (Фото Д. Ћирков)

Трафо-станица „Електродистрибуције Београд”, која се налази у непосредној близини Архива Србије у Карнегијевој 2, не да мира Мирославу Перишићу, новом директору овог здања. Због страха да би паљење електроинсталација на трафоу могло да изазове пожар који би уништио и непроцењиво културно-историјско благо Архива најавио је скоро покретање иницијативе за његово измештање, за шта у ЕДБ-у неће ни да чују.  

Перишић каже да ће тражити пријем код премијера и председника државе, јер је реч о проблему од националног значаја. Напомиње да су у депоу архива смештени докази о коренима, идентитету и постојању нашег народа и да се вредност дела не може поредити са материјалним стварима. Све противтврдње из ЕДБ-а, каже Перишић, не могу да се носе са чињеницом да су у току бомбардовања 1999. године били војна мета и да је близина трафоа угрожавала наше историјско благо. Архивски стандарди веома су, каже, високи и нигде у свету уз депо националног архива није изграђено нешто што потенцијално може да угрози памћење о идентитету једног народа.

– Од 2005. године управа Архива размишља о покретању иницијативе за измештање трафоа. Одлуку о прављењу трафо-станице на земљишту Архива Србије 1957. године донела је Влада Србије и поред противљења наших значајних научника. Још тада је постојао пројекат за проширење Архива, јер нам недостаје простор, а тадашње власти су уместо тога изградиле трафо. Директор националног архива у Великој Британији је трећи човек у земљи. У Русији мере заштите овакве установе су невиђене, док у Кореји планирају изградњу архива који личи на свемирски брод и има четири нивоа под земљом. Битно је да и овде код власти и грађана променимо свест о значају ове установе – каже директор Архива.

Перишић објашњава да им Министарство културе даје велику подршку, што је и потврдила Ивана Стефановић, државни секретар тог министарства.

– Још нисмо добили ништа званично што је везано за измештање трафоа поред Архива Србије, па и не можемо сада да упутимо званичну подршку за то, али уколико такав захтев стигне, подржаћемо га. Директор Архива има право да то тражи – кажу у Министарству културе.  

У Архиву у Карнегијевој, који је ту од 1928. године, налази се културно-историјска грађа од Првог српског устанка до владавине Слободана Милошевића. Између осталог, ту су Повеља Стефана Дечанског, Сретењски устав, телеграм објаве рата Србији 1914. године, Мемоари проте Матеје Ненадовића и пасош Вука Караџића.

– Овај покушај изгледа као борба са ветрењачама. У ЕДБ-у су ми рекли да премештање трафоа не долази у обзир, јер би коштало 50 милиона евра. Вредност архивске грађе је непроцењива и не може се исказати новцем, то је доказ о постојању житеља ове земље. Поред 95 раритетних предмета непроцењиве вредности међу зидовима Архива чува се и 50.000 персоналних досијеа грађана – истакао је Перишић.

Наш саговорник је очигледно мислио на поверљиве списе које су годинама сачињавале тајне службе безбедности Србије и претходне Југославије.

Сандра Алагић, представник за медије ЕДБ-а, наглашава да трафо у Карнегијевој има све потребне дозволе и без икаквих проблема ради већ пола века, а струјом напаја више десетина хиљада суграђана који живе у градском језгру. Тренутно, каже, не постоји техничко решење за његово измештање. На питање да ли постоји могућност да се трафо-станица запали и угрози национални Архив, Алагићева је одговорила да је она савршено исправна.

– Наше објекте ремонтујемо сваке године и под контролом су. Нисмо криви за то што је Архив, као национално благо, руиниран и кров му прокишњава. Треба испитати где је тамошња управа улагала новац који је сваке године добијала из буџета, када су дозволили да Архив пропадне – каже Алагићева.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.