Struja preti Arhivu Srbije

Trafo-stanica „Elektrodistribucije Beograd”, koja se nalazi u neposrednoj blizini Arhiva Srbije u Karnegijevoj 2, ne da mira Miroslavu Perišiću, novom direktoru ovog zdanja. Zbog straha da bi paljenje elektroinstalacija na trafou moglo da izazove požar koji bi uništio i neprocenjivo kulturno-istorijsko blago Arhiva najavio je skoro pokretanje inicijative za njegovo izmeštanje, za šta u EDB-u neće ni da čuju.  

Perišić kaže da će tražiti prijem kod premijera i predsednika države, jer je reč o problemu od nacionalnog značaja. Napominje da su u depou arhiva smešteni dokazi o korenima, identitetu i postojanju našeg naroda i da se vrednost dela ne može porediti sa materijalnim stvarima. Sve protivtvrdnje iz EDB-a, kaže Perišić, ne mogu da se nose sa činjenicom da su u toku bombardovanja 1999. godine bili vojna meta i da je blizina trafoa ugrožavala naše istorijsko blago. Arhivski standardi veoma su, kaže, visoki i nigde u svetu uz depo nacionalnog arhiva nije izgrađeno nešto što potencijalno može da ugrozi pamćenje o identitetu jednog naroda.

– Od 2005. godine uprava Arhiva razmišlja o pokretanju inicijative za izmeštanje trafoa. Odluku o pravljenju trafo-stanice na zemljištu Arhiva Srbije 1957. godine donela je Vlada Srbije i pored protivljenja naših značajnih naučnika. Još tada je postojao projekat za proširenje Arhiva, jer nam nedostaje prostor, a tadašnje vlasti su umesto toga izgradile trafo. Direktor nacionalnog arhiva u Velikoj Britaniji je treći čovek u zemlji. U Rusiji mere zaštite ovakve ustanove su neviđene, dok u Koreji planiraju izgradnju arhiva koji liči na svemirski brod i ima četiri nivoa pod zemljom. Bitno je da i ovde kod vlasti i građana promenimo svest o značaju ove ustanove – kaže direktor Arhiva.

Perišić objašnjava da im Ministarstvo kulture daje veliku podršku, što je i potvrdila Ivana Stefanović, državni sekretar tog ministarstva.

– Još nismo dobili ništa zvanično što je vezano za izmeštanje trafoa pored Arhiva Srbije, pa i ne možemo sada da uputimo zvaničnu podršku za to, ali ukoliko takav zahtev stigne, podržaćemo ga. Direktor Arhiva ima pravo da to traži – kažu u Ministarstvu kulture.  

U Arhivu u Karnegijevoj, koji je tu od 1928. godine, nalazi se kulturno-istorijska građa od Prvog srpskog ustanka do vladavine Slobodana Miloševića. Između ostalog, tu su Povelja Stefana Dečanskog, Sretenjski ustav, telegram objave rata Srbiji 1914. godine, Memoari prote Mateje Nenadovića i pasoš Vuka Karadžića.

– Ovaj pokušaj izgleda kao borba sa vetrenjačama. U EDB-u su mi rekli da premeštanje trafoa ne dolazi u obzir, jer bi koštalo 50 miliona evra. Vrednost arhivske građe je neprocenjiva i ne može se iskazati novcem, to je dokaz o postojanju žitelja ove zemlje. Pored 95 raritetnih predmeta neprocenjive vrednosti među zidovima Arhiva čuva se i 50.000 personalnih dosijea građana – istakao je Perišić.

Naš sagovornik je očigledno mislio na poverljive spise koje su godinama sačinjavale tajne službe bezbednosti Srbije i prethodne Jugoslavije.

Sandra Alagić, predstavnik za medije EDB-a, naglašava da trafo u Karnegijevoj ima sve potrebne dozvole i bez ikakvih problema radi već pola veka, a strujom napaja više desetina hiljada sugrađana koji žive u gradskom jezgru. Trenutno, kaže, ne postoji tehničko rešenje za njegovo izmeštanje. Na pitanje da li postoji mogućnost da se trafo-stanica zapali i ugrozi nacionalni Arhiv, Alagićeva je odgovorila da je ona savršeno ispravna.

– Naše objekte remontujemo svake godine i pod kontrolom su. Nismo krivi za to što je Arhiv, kao nacionalno blago, ruiniran i krov mu prokišnjava. Treba ispitati gde je tamošnja uprava ulagala novac koji je svake godine dobijala iz budžeta, kada su dozvolili da Arhiv propadne – kaže Alagićeva.