Новa фасада на здању Универзитетске библиотеке

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, која је два месеца била заклоњена скелама и засторима, добила је нови сјај. На архитектонској лепотици на Булевару краља Александра завршено је реновирање близу 3.000 квадратних метара фасаде и сређивање декоративних елемената, а радови су финансирани из донације амбасаде САД у оквиру програма „Амбасадоров фонд” за очување културног наслеђа.

Универзитетска библиотека je друга по величини и значају библиотекарска установа у престоници. Порекло води од библиотеке Лицеја Кнежевине Србије. Иницијатива за подизање зграде за смештај овог вредног књижног фонда потекла је од Мабел и Славка Грујића, изасланика Краљевине СХС у Вашингтону. Они су се обратили Карнегијевом фонду за међународни мир намењеном за помоћ земљама опустошеним у рату.

Како се наводи у хроникама, материјална средства увећана су и државним кредитима, како би се изградила већа библиотека за потребе Универзитета, а српска и југословенска престоница поклонила је земљиште. Изградња је трајала четири године, а библиотека је свечано отворена 24. маја 1926. године на дан светих Ћирила и Метохија. Палата књиге, изведена према пројекту архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, представља значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури.

У вестибилу здања постављена је биста Ендруа Карнегија, коју је библиотека добила од управе његове задужбине, а према Карнегију је названа и улица која се спушта поред овог здања. Данашњи назив библиотека, која припада заштићеним споменицима културе, добила је 1946. поводом прославе стогодишњице рођења Светозара Марковића.