Влада континуитета Ане Брнабић

На опаску о лошим оценама Европске комисије о владавини права, али и изјави француског председника Емануела Макрона да проширење слаби ЕУ, Брнабићева је узвратила да он није мислио на Србију, већ на неке друге земље западног Балкана. Казала је да је владавина права изузетно важна и подсетила да она није само до Владе Србије, већ је исто тако и до судства, које је независно.

Ипак, највећи камен спотицања на овом путу је нерешен косовскометохијски чвор, за који многи на западу верују да је решен пре десет година. Када се говори о јужној српској покрајини, као једну од највећих предности Србије многи издвајају то што председник републике и председница владе веслају у истом правцу. У решавању косовског питања премијерка је подржала политику коју протеклих шест година води актуелни шеф државе. Истакла је да Влада Србије стоји уз Вучића и да му даје пуну подршку у даљем дијалогу у Бриселу. Тврди да залагање Србије за компромис не треба тумачити као слабост већ као показатељ озбиљности и јачине државе. 

„Чини ми се да је у овом тренутку једино Београд спреман за отворене разговоре и компромис и не бих волела да се то што смо ми отворени за компромис сматра нашом слабошћу”, рекла је пре  неколико дана Брнабићева.

Када је реч о улози Владе Србије у борби против једнострано проглашене независности Приштине, ова активност је у фокусу министра спољњих послова Ивице Дачића који у „шатл” дипломатији обилази земље широм света. До сада је у више случајева успео да омогући да неке земље повуку признање самозваном Косову, што, најблаже речено, не наилази на симпатије у земљама које су спонзори косовске независности.

То је посебно разљутило министра спољних послова самопроглашене државе Беџета Пацолија који је на последњем састанку две делегације у Бриселу љутито питао Вучића и Дачића што му кваре посао. Да питање Косова није до краја затворено чак ни на западу и да се прате активности Београда сведочи и чињеница да су земље Квинте одржале више неформалних састанака пре свега у Вашингтону где су се договориле о стратегији да Косово до краја године уђе у више међународних институција. За сада ови састанци нису резултирали да Косово постане члан организација какав је Интерпол или Унеско чему се противи Београд, уз подршку Москве и Пекинга.

Као један од највећих успеха у претходних годину дана представници актуелне Владе Србије истицали су резултате у економској сфери, јер је настављено одржавање пуне фискалне консолидације. И у том погледу настављен је курс владе Александра Вучића, који је  пре три године зацртао са својим тимом из Немањине 11, уз циљ да Србија постане макроекономски стабилна држава у коју скоро сваке недеље стижу инвеститори, пре свега из Немачке и Турске. Садашња влада више признања за свој рад добила је од економских стручњака из ММФ-а, иако у једном тренутку није било сагласности ове институције и Београда око питања висине пензија. Београд је остао при одлуци да увећа пензије, тако да сваки корисник у просеку добија око 3.000 динара више сваког месеца и то из реалних прихода, а не из кредита.

На крају од реконструкције Владе Србије, о којој се дуго спекулисало у делу медија, није било ништа осим што је из Немањине 11 отишао министар финансија Душан Вујовић, да би на његово место дошао бивши градоначелник Београда Синиша Мали. Овај потез Ана Брнабић је образложила речима да је то „у потпуности био заједнички избор њен и председника”. „Друго је питање колико ће грађани Србије да верују да је мени посао много олакшан тиме што се у највећој могућој мери слажем са политиком Александра Вучића и његовом визијом”, истакла је Ана Брнабић.