Vlada kontinuiteta Ane Brnabić

Na opasku o lošim ocenama Evropske komisije o vladavini prava, ali i izjavi francuskog predsednika Emanuela Makrona da proširenje slabi EU, Brnabićeva je uzvratila da on nije mislio na Srbiju, već na neke druge zemlje zapadnog Balkana. Kazala je da je vladavina prava izuzetno važna i podsetila da ona nije samo do Vlade Srbije, već je isto tako i do sudstva, koje je nezavisno.

Ipak, najveći kamen spoticanja na ovom putu je nerešen kosovskometohijski čvor, za koji mnogi na zapadu veruju da je rešen pre deset godina. Kada se govori o južnoj srpskoj pokrajini, kao jednu od najvećih prednosti Srbije mnogi izdvajaju to što predsednik republike i predsednica vlade veslaju u istom pravcu. U rešavanju kosovskog pitanja premijerka je podržala politiku koju proteklih šest godina vodi aktuelni šef države. Istakla je da Vlada Srbije stoji uz Vučića i da mu daje punu podršku u daljem dijalogu u Briselu. Tvrdi da zalaganje Srbije za kompromis ne treba tumačiti kao slabost već kao pokazatelj ozbiljnosti i jačine države. 

„Čini mi se da je u ovom trenutku jedino Beograd spreman za otvorene razgovore i kompromis i ne bih volela da se to što smo mi otvoreni za kompromis smatra našom slabošću”, rekla je pre  nekoliko dana Brnabićeva.

Kada je reč o ulozi Vlade Srbije u borbi protiv jednostrano proglašene nezavisnosti Prištine, ova aktivnost je u fokusu ministra spoljnjih poslova Ivice Dačića koji u „šatl” diplomatiji obilazi zemlje širom sveta. Do sada je u više slučajeva uspeo da omogući da neke zemlje povuku priznanje samozvanom Kosovu, što, najblaže rečeno, ne nailazi na simpatije u zemljama koje su sponzori kosovske nezavisnosti.

To je posebno razljutilo ministra spoljnih poslova samoproglašene države Bedžeta Pacolija koji je na poslednjem sastanku dve delegacije u Briselu ljutito pitao Vučića i Dačića što mu kvare posao. Da pitanje Kosova nije do kraja zatvoreno čak ni na zapadu i da se prate aktivnosti Beograda svedoči i činjenica da su zemlje Kvinte održale više neformalnih sastanaka pre svega u Vašingtonu gde su se dogovorile o strategiji da Kosovo do kraja godine uđe u više međunarodnih institucija. Za sada ovi sastanci nisu rezultirali da Kosovo postane član organizacija kakav je Interpol ili Unesko čemu se protivi Beograd, uz podršku Moskve i Pekinga.

Kao jedan od najvećih uspeha u prethodnih godinu dana predstavnici aktuelne Vlade Srbije isticali su rezultate u ekonomskoj sferi, jer je nastavljeno održavanje pune fiskalne konsolidacije. I u tom pogledu nastavljen je kurs vlade Aleksandra Vučića, koji je  pre tri godine zacrtao sa svojim timom iz Nemanjine 11, uz cilj da Srbija postane makroekonomski stabilna država u koju skoro svake nedelje stižu investitori, pre svega iz Nemačke i Turske. Sadašnja vlada više priznanja za svoj rad dobila je od ekonomskih stručnjaka iz MMF-a, iako u jednom trenutku nije bilo saglasnosti ove institucije i Beograda oko pitanja visine penzija. Beograd je ostao pri odluci da uveća penzije, tako da svaki korisnik u proseku dobija oko 3.000 dinara više svakog meseca i to iz realnih prihoda, a ne iz kredita.

Na kraju od rekonstrukcije Vlade Srbije, o kojoj se dugo spekulisalo u delu medija, nije bilo ništa osim što je iz Nemanjine 11 otišao ministar finansija Dušan Vujović, da bi na njegovo mesto došao bivši gradonačelnik Beograda Siniša Mali. Ovaj potez Ana Brnabić je obrazložila rečima da je to „u potpunosti bio zajednički izbor njen i predsednika”. „Drugo je pitanje koliko će građani Srbije da veruju da je meni posao mnogo olakšan time što se u najvećoj mogućoj meri slažem sa politikom Aleksandra Vučića i njegovom vizijom”, istakla je Ana Brnabić.