Тропске успомене и слана вода

Херцег Нови – Херцег Нови нема јединствени сувенир. Симболи града као што су његове куле и мимоза уметници нису успели да претворе у препознатљив знак. Сувенира има у галеријама, књижарама, туристичким агенцијама и сувенирницама, а раде их Новљани, али и веште руке уметника и занатлија из Србије. Има их из Котора, Новог Сада и Београда.

– Граду као што је Херцег Нови потребне су две врсте сувенира. Један савремени, комерцијални и забаван који ће се допасти и најмлађима. Такав сувенир требало би да буде јефтин, а не мора имати обележја културно-историјских споменика. Друга врста били би медаљони, можда позлаћени и ковани, са рељефима гравура из историје града – каже Лазар Сеферовић, историчар уметности, некадашњи директор црногорског Туристичког савеза.

Сеферовић подсећа да је пре 30 година објављен конкурс за сувенир симбол града, али није успео. Ниједан од радова, закључено је тада, није био подобан за масовну израду. Лане је Туристичка организација Херцег Новог ангажовала уметнике ФЛУ са Цетиња који су израдили сувенире, али ни они нису ушли у продају. Израђени су сувенири са гравуром Херцег Новог из 16. века, као и Сат кулом. Делфин Јоца, годинама заштитни знак Новог и Боке, био је мотив сувенира аутора из Београда. Израђен је у одређеном броју примерака, али су сви нестали. Воислав Булатовић, уметнички фотограф, израдио је оригиналан сувенир двоглед, истовремено и проспект Херцег Новог, који, међутим, није отишао даље од Туристичке организације.

У херцегновским радњама нуди се шаролик избор сувенира. Многи се полакоме на шкољке и сувенире са јужних мора које се увозе у бродским контејнерима. Тако туристи у највећем бокељском граду купују тропске успомене. Кинески произвођачи их у Боки снабдевају сувенирима који никакве везе немају са црногорским морем. Али се продају.

– Најбоље пролазе магнети са морским мотивима – каже сликар Добривоје Петровић, власник галерије и уметничке радионице „Спектар арт у херцегновском старом граду. У галерији препуној слика има гравура сувенира магнета, керамичких и глинених рељефних мотива града, керамичких предмета покућства из старих кућа овог дела Боке. Њихови аутори су из Новог, али и Новог Сада, Београда, Котора и Тивта.

У књижари СО књижевника Николе Маловића веома добро се продаје флаширана морска вода. Вода је гарантовано морска и слана, пуњена у Бијелој, у време кад прођу бокељске дуге кише које расољују морску воду. Маловић на Плавим хоризонтима код Тивта вади морске јежеве, а са бечићке плаже доноси облутке које касније са супругом упакује у оригиналне сувенире, огрлице и привеске.

И Завод за запошљавање се укључио у потрагу за сувениром. Породица Вујовић из Баошића отворила је радионицу сувенира уз помоћ кредита из Завода и израђује староградске минијатурне куће, ђардине (вртове), херцегновска степеништа, куле. Радионица „Попај” прави разне облике од облутака са домаће обале, а у граду је неколико чланица удружења жена које праве „старинске” сувенире, бродове и лутке од шкољки.

Да се најјефтиније најбоље продаје показује потражња за шољама са натписом имена града, од којих је неке финансирала Туристичка организација.