Обрачуни на Википедији

Може ли се веровати Википедији – питање је које се не поставља први пут. Један од новијих повода било јеоткриће да је њен творац Џими Велс пре две године пристао да измени не баш похвалан унос о једном научнику, тражећи заузврат донацију од пет хиљада долара. Из текста о научнику избрисане су незгодне информације, углавном тужбе с којима је био суочен, а „нашминкани” унос је потом закључан за даље промене.Иако су измене остале регистроване на за то одређеној страници баш у време о којем научник говори, Велс је одбацио наводе као „бесмислицу”.

Нешто ранијекритиковалису га да је „приватизовао” своје чедо, упуштајући се у обрачун са бившом девојком преко енциклопедије коју свакодневно отвори триста милиона корисника.

Полемике о веродостојности и поузданости садржаја на Википедији трају практично откако је основана 2001. године као бесплатна, вишејезична енциклопедија на основу такозваног вики софтвера, који бројним корисницима на разним крајевима света омогућава да отварају и мењају уносе. Иако се очекивало да ће то бити њена највећа предност, да ће у сукобу мишљена настајати најпрецизније и најнеутралније одреднице, показало се да је то немогуће ако ни због чега другог онда због саме људске природе.

Логично је да се око неких контроверзних тема воде прави мали ратови, што је било видљиво на примеру Косова. Чим је српска покрајина прогласила независност, на енглеској Википедији је освануо чланак о Косову као „новој држави”, да би наредних недеља више пута био закључан за промене, што је мера којој модератори прибегавају у таквим ситуацијама. Тренутно је страница у енглеској верзији откључана и пише да је реч о „спорној територији на Балкану под контролом УН”, док је у српској верзији (као Косово и Метохија) закључана због „сумњивог доприноса анонимних корисника”.

Пре нешто више од две године један Американац је хтео да се нашали са бившим колегом па је у његову биографију убацио „податак” да је овај, наводно, повезан са убиством Кенедија. Жртва неслане шале био је познати новинар Џон Сигенталер, који је заизмену сазнао тек после четири месеца, али није хтео да подноси тужбу.

После овог скандала пооштрени су стандарди за регистровање корисника и измене, али ни то није спречило даље злоупотребе.

Википедијин скенер открио је прошлог августа да је ЦИА мењала садржај на страници о иранском председнику, а Ватикан о лидеру Северне Ирске, Герију Адамсу. Показало се да је неко са ватиканског компјутера избрисао линк на страници о Адамсу који је водио до новинског чланка о томе како су његови отисци пронађени у аутомобилу који је 1971. коришћен у двоструком убиству.

Америчка Демократска странка је такође мењала сајт десничарског водитеља Раша Лембоа, додајући му епитете „идиот, расиста и верски фанатик”, чији су гледаоци„званично ретардирани”.

Википедија тренутно садржи више од девет милиона чланака на 250 језика, од чега је преко 2,1 милион на енглеском. Википедија на српском по подацима с к раја прошле године садржи око 57.000 чланака.

Велс је уложио пола милиона долара да би реализовао своју идеју, а данас је финансира непрофитна Викимедија фондација, која би по неким проценама могла да заради на стотине милиона долара од продаје реклама, али се тиме не бави, јер би рекламе наводно угрозиле неутралност. Википедија има само неколико запослених, али и стотине волонтера који обављају мониторинг како би осигурали прецизност и неутралност садржаја.

Бројни противници Википедије приписују јој у недостатке то што нико нема одговорност за оно што дописује, тако да особи која чита неки текст ништа не гарантује да он ту није постављен са најгорим намерама.

Друга примедба се односи напостојање тривијалних садржаја, јер они смањују шансе да ће људи озбиљно схватити овај пројекат. Да ли неограниченост сајберспејса као предност у односу на папир може да постане мана ако у Википедију доспеју биографије 500 ликова из цртане серије „Покемони” или јужноафричкиресторан у коме је Џими Велс прошле године вечерао (сам је унео текст).

Самокритичан став оснивача, изнет на страницама Википедије,показује да су свесни непоузданости, несвеобухватности и непостојања ауторитета, али да верују да ће учешће толиког број корисника као крајњирезултат донети коректне чланке.

Несумњива предност је актуелност, јер се најважнији светски догађаји уносе свакодневно.

Без обзира на све, у једној америчкој консултантској кући кажу да је Википедија већ постала синоним за он-лајн енциклопедију баш као што је Гугл синоним за претраживача и да јој свака криза само помаже да буде још јача.