Пловећи хотели маме раднике из Србије

– Можемо да запослимо и више људи, интересовање је у порасту, тражимо искусне људе који познају посао и спремни су да раде са високом клијентелом која је веома захтевна. Уговори се потписују на период од шест до девет месеци. Кад прођу прву проверу, да би се укрцали на брод, потребне су им паре за лекарске прегледе, визе и поморске сертификате и то је стартна инвестиција која је у највећем броју случајева мања или колико и прва плата коју би добили на броду. Та улагања важе им и наредне две, три године, па кад се враћају други или трећи пут немају те стартне трошкове који можда многе кандидате највише и одбију, јер они могу да пређу и хиљаду евра.

Будући послодавци тврде да кандидати на крузеру немају трошак струје, воде, кирије, хране, те да у кантини имају чај, кафу и сокове бесплатно. Униформе им обезбеђује компанија, која их и пере и одржава. Зарада, не крију, зависи од пуно фактора: какав је кандидат, уме ли да прода производ, јер има проценат од продаје, какви су му гости, који је брод, која дестинација …

На крузеру има и бољих позиција као што је рецепција, спорт стаф (персонални тренер) са 1. 700 долара, рад са децом 1.600 долара, али и оних помоћних, мање плаћених, као што су хигијеничари, физикалци…

Исповест једног већ „окорелог” хотелског радника, едукативна је: …Најтеже ми је то водено крштење пало, што сам на броду био без иког познатог, и проблем што сам се нашао сам међу две-три хиљаде нових људи… Нарочито првих месец, два, то много психички утиче на младе људе…

Позитивна страна рада на крузерима су, истиче други, нова пријатељства и места која ће да посете, паре које ће да зараде, знање које ће да добију… Са досад два потписана уговора, како каже, посетио је Флориду, Бахаме, Кину, Јапан, Јужну Кореју, цео Медитеран …

Сви потврђују да се ради 10 до 12 сати на дан, без слободног дана али, уз добар колектив и дневном шетњом и кафенисањем у некој од лука, које посети, заборави се сва тежина посла који обавља.

– Радећи на броду, видео сам целу обалу Шпаније, Француске, поједине туристичке дестинације у Италији и на Тенерифима, као и многе светске луке… – износи један Београђанин, а што се тиче зараде, она, каже, зависи: – „Нема као код куће знам те, знаш ме” и ако рачунате на протекцију грдно сте се преварили. На броду сам сарађивао са припадницима десетина нација, а за поједине нисам ни знао да постоје, велико је то животно искуство – каже он.

Има и другачијих искустава: – Мој син је отишао, жали се, храна је очајна, људи као роботи, плата једва 800 евра, свако сам пере веш у машини. Трошкови су му велики. Колико је желео да оде, чини ми се да више жели да се врати. Овде је био без посла, сви смо га подржали у напорима да истраје и прође све интервјуе, тестове, бродску обуку, а сад је разочаран…

Доларима се лечи морска болест

Конкурси су стално отворени, а рок за конкурисање је – до попуне. Незваничне процене кажу да је већ десетак хиљада радника из Србије на „пучини”. Званичне статистике нема, јер се све одвија каналима који заобилазе државне институције. Србија је добар „ресурс” јер су плате за наше прилике привлачне, а за раднике из развијенијих земаља – непримамљиве.