Време малтретирања и незнања

– Онај момак по имену Роберт Земекис створио је осамдесетих година филм под називом „Повратак у будућност”, у којем сам ја безуспешно покушао да добијем улогу Бифа – арогантног, детињастог силеџије, чудовишта. Зашто сада тако често мислим на тај филм? Зато што осликава тренутно стање дискурса у мојој родној земљи. Ми живимо тај тренутак који је живео филмски јунак Марти Макфлај, захваљујући том аутомобилу напредне технологије, којим је путовао кроз време и тако назад до 1950. године. Оно што је тада нашао није било романтично, носталгично време, већ ноћна мора. Време малтретирања, нетолеранције и незнања. Америка се сада вратила у то време – рекао је Робинс. Између осталог је још додао: – Наравно да ми је жао што сам компромитовао своју земљу и желео бих да вам понудим извињење због чињенице да САД данас немају визију. Бојим се да се служимо опасним потезима који збуњују многе људе од којих већина није превише богата. Живимо у време пораста аутократизма што није добро за нас...

Славни глумац срео се с публиком чак три пута. Први је био после пројекције филма „Боб Робертс” (1992), с којим је дебитовао као редитељ у Бушово време, „најављујући заправо још тада овим филмом трамповску еру”, а други уочи пројекције једног од највољенијих филмова свих времена – „Бекство из Шошенка” Френка Дарабонта, у којем му је партнер Морган Фриман.

– Занимљиво је да овај филм воли цео свет, укључујући ту и Кину. То је филм који је утицао на многе људе, очигледно зато што је то прича о слободи и о томе шта значи бити слободан. Такође, онима који се осећају потпуно заробљеним пружа наду да ће се тога отарасити. Уједно, то је и једна од ретких прича о мушком пријатељству, у којој они не краду аутомобиле или освајају девојке – изјавио је Робинс.

На констатацију која се чула из публике де је то тако можда и зато што је лик Ендија Дуфрана, којег тумачи, „оличење Исуса Христа”, глумац је спремно одговорио: „Увек је опасно када људи почну да говоре о Исусу Христу. На толико често питање зашто овај филм има тако импресиван утицај на људе најчешће кажем – ’Зато што је он славље слободе.’”

Током деведесетоминутног разговора с публиком и новинарима, Тим Робинс се присетио и познатих чешких личности попут Вацлава Хавела, Карола Чапека и Милоша Формана, чији је филм „Љубави једне плавуше” видео, како каже, први пут на отварању фестивала и који га је „још једном уверио у то да за Формана филм није био бизнис већ уметничка дисциплина”.

Славни глумац је више пута позвао публику да се „бори за толеранцију, слободу и напредак духа” и да „гласно одбаци све трендове који враћају људско друштво у прошлост”, али и духовито одговарао на сва питања о својој импозантној каријери. И глумачкој и редитељској, али и оној музичкој која га је сада довела и до трећег сусрета с карлововарском публиком.

– Као дете желео сам да постанем каубој, па астронаут и онда на крају и бејзбол играч. Али, како сам био најмлађи од четворо деце, за столом сам увек морао да се борим за пажњу и да се стално показујем. Тако сам ваљда постао и глумац и захваљујући томе био сам и астронаут, играо сам и бејзбол играча, једино ми још улога каубоја недостаје – рекао је Робинс, додајући да је на концерту у барокном карлововарском Градском позоришту било веома забавно.

– Играли смо и певали, сви заједно и публика и мој „The Rogues Gallery” бенд. Доказ да ја своју панк каријеру схватам озбиљно, ха-ха!