Код Максимовића само крупне бебе

Слађана Максимовић (30) из Крнула код Шапца родила је ових дана ћерку Теодору тешку пет килограма и 600 грама, и то природним путем, без епидуралне анестезије и лекова против болова. Мама и беба већ су се придружиле осталим члановима породице који су их жељно чекали код куће, а лекари су срећни што је све протекло без компликација.

Теодора је четврто дете у породици Максимовић, а Слађана се већ сврстала у својеврсне рекордере међу мамама јер су и остала деца на рођењу била веома крупна. Тачно пре 12 година на свет је стигао син Душан који је имао пет килограма и 250 грама, затим је уследило рођење ћерке Катарине са четири килограма и 200 грама и на крају двогодишње Милице са 5,5 килограма.

У изјави за „Политику”, Слађана каже да је последњу трудноћу најтеже поднела јер је имала проблема са ниским притиском и хемоглобином, али да је веровала да ће на крају све бити у реду. Малена Теодора је одмах по рођењу ушла у бенкице које носе тромесечне бебе и већ доста личи на тату.

– И супруг и ја смо били крупне бебе. Рођени смо са око четири килограма па су вероватно због тога и наши малишани дошли на свет са већом килажом. Прво дете сам родила са 18 година и нисам осећала потребу за царским резом. Онда сам одлучила да се природним путем породим и са осталим бебама. Не планирамо више деце, ових четворо нам је довољно – нагласила је Слађана.

Храброст ове мајке похвалио је др Драган Милошевић, начелник одељења гинекологије и акушерства Опште болнице Шабац, где се Слађана породила. Екипу лекара су чинили др Дарко Вукојчић, др Милош Милошевић и бабица Јелена Јанковић.

– Нудили смо јој и епидуралну анестезију али она то није желела. Најважније је да је порођај протекао уредно. Иначе, бележимо све више порођаја са већим бебама. Најкрупнија која се родила код нас имала је шест килограма и 200 грама. Надамо се да ће мере Владе Србије за већи наталитет дати резултате и да ће у нашем породилишту бити више малишана, па и ових крупних – нагласио је др Милошевић.

Стручњаци напомињу да рађање овако великих беба спада у групу такозваних хипертрофичних новорођенчади. То су, како каже професор др Александар Стефановић, директор Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, деца чија је телесна маса на рођењу била већа од четири килограма, док су екстремно хипертрофична она са масом већом од пет килограма. Учесталост порођаја са овако великим бебама износи 1,3 до 1,5 одсто.

– Гестацијски дијабетес, односно дијабетес у трудноћи је најважнији узрок за рађање великих беба, а остали узроци могу бити, на пример, ако је мајка рађала крупну децу у претходним порођајима, одмакле године живота и већа телесна маса труднице. Овакве трудноће имају веће шансе да се заврше царским резом јер постоји висок ризик од компликација у току вагиналног порођаја, а једна од типичних је такозвана рамена дистоција, када се после већ рођене главе плода може десити да се бебина рамена заглаве и на тај начин отежају и чак онемогуће спонтани вагинални порођај – појашњава др Стефановић.

Наш саговорник напомиње да рани развој овакве деце зависи од разлога због којег је дошло до њиховог екстремног раста. Код деце рођене из дијабетичне трудноће може се очекивати успорена адаптација због успореног сазревања плућа, хипогликемија (низак ниво шећера у крви) и други метаболички поремећаји.

– Може се очекивати и спорије добијање телесне масе у првим месецима живота у односу на децу рођену са нормалном телесном масом и већ крајем прве године можемо очекивати сличну тежину у обе групе. Међутим, треба имати на уму да су крупна деца у већем ризику да касније у животу оболе од дијабетеса и кардиоваскуларних обољења – додаје др Стефановић.