Трамп размишљао о инвазији на Венецуелу

Према писању америчких медија, тадашњи државни секретар Рекс Тилерсон и саветник за националну безбедност Х. Р. Мекмастер били су запрепашћени Трамповим замислима. Њих двојица, као и остали присутни на састанку, на смену су убеђивали председника да би интервенција наљутила латиноамеричке савезнике Вашингтона. Изгледа да га тада нису сасвим разуверили јер је он и поред њиховог убеђивања почео да и у јавности наговештава могућност напада.

„Ми смо свуда по свету, имамо трупе и на веома удаљеним местима, Венецуела није далеко, а људи тамо пате и умиру. Имамо много могућности у Венецуели, укључујући војну опцију, ако буде било неопходно”, изјавио је Трамп после августовског састанка.

Следећег месеца, инвазију је предложио и колумбијском председнику Хуану Манеулу Сантосу, који му је такође казао да је то лоша идеја. Богота је најважнији амерички војни савезник у Латинској Америци, али се Сантос противи евентуалној америчкој војној операцији за свргавање наследника Уга Чавеса. Ни новоизабрани колумбијски председник Иван Дуке не подржава смену режима уз помоћ страних трупа у Венецуели, подсећа шпанска агенција Ефе. Исто важи и за друге земље региона. Бројне латиноамеричке државе одбиле су да признају резултате недавних председничких избора на којима је Мадуро освојио нови мандат, али ниједна не подржава интервенцију. Лидери ових земаља то су и саопштили шефу Беле куће на приватној вечери током заседања Генералне скупштине УН прошлог септембра. Трамп је на крају одустао од напада, али не зна се да ли су већи утицај на њега имали јужноамерички партнери или Тилерсон и Мекмастер, чијим је саветима углавном био незадовољан, па ниједан од њих двојице више није у администрацији.

Кад је почео да се занима за Мадурово уклањање, амерички председник је прешао преко свог предизборног обећања да се његова влада неће бавити сменама режима. Односи између Вашингтона и Каракаса лоши су откако је на власт дошао социјалистички председник Уго Чавес, који је национализовао велики број предузећа, мада извоз нафте у Америку није заустављан. После Чавесове смрти, на место шефа државе дошао је његов страначки саборац Мадуро, који је у мају ове године освојио још један шестогодишњи мандат. Венецуеланска опозиција, САД, ЕУ и бројне латиноамеричке државе одбиле су да признају резултате, тврдећи да су председнички избори били намештени. Бела кућа је протеклих месеци увела санкције неколико венецуеланских званичника и предузећа, оптужујући боливарску републику за кршење људских права. Власти у Каракасу о САД редовно говоре као о империји, а антиамеричка реторика кулминирала је пре неколико дана кад је шеф државе казао за Трамповог потпредседника Мајка Пенса да је „змија отровница”. Била је то реакција на Пенсову изјаву да је Мадурова „брутална диктатура ослабила (венецуеланску) економију” и довела до егзодуса становника. И поред извештаја који показују да грађани масовну напуштају земљу због хиперинфлације, несташица струје, хране и лекова, званични Каракас одбацује приче о исељавању као политички мотивисана претеривања.

Јужноамеричка држава је, како преноси тамошњи лист „Универсал”, за Трампове планове за напад окривила политичке неистомишљенике, верујући да су америчком председнику такве идеје пале на памет после посете венецуеланских опозиционара. Власти су најавиле истрагу против „издајника домовине”, тврдећи да опозиција упорно тражи од Америке да хуманитарно делује, „што није ништа друго него војна интервенција”.