Tramp razmišljao o invaziji na Venecuelu

Prema pisanju američkih medija, tadašnji državni sekretar Reks Tilerson i savetnik za nacionalnu bezbednost H. R. Mekmaster bili su zaprepašćeni Trampovim zamislima. Njih dvojica, kao i ostali prisutni na sastanku, na smenu su ubeđivali predsednika da bi intervencija naljutila latinoameričke saveznike Vašingtona. Izgleda da ga tada nisu sasvim razuverili jer je on i pored njihovog ubeđivanja počeo da i u javnosti nagoveštava mogućnost napada.

„Mi smo svuda po svetu, imamo trupe i na veoma udaljenim mestima, Venecuela nije daleko, a ljudi tamo pate i umiru. Imamo mnogo mogućnosti u Venecueli, uključujući vojnu opciju, ako bude bilo neophodno”, izjavio je Tramp posle avgustovskog sastanka.

Sledećeg meseca, invaziju je predložio i kolumbijskom predsedniku Huanu Maneulu Santosu, koji mu je takođe kazao da je to loša ideja. Bogota je najvažniji američki vojni saveznik u Latinskoj Americi, ali se Santos protivi eventualnoj američkoj vojnoj operaciji za svrgavanje naslednika Uga Čavesa. Ni novoizabrani kolumbijski predsednik Ivan Duke ne podržava smenu režima uz pomoć stranih trupa u Venecueli, podseća španska agencija Efe. Isto važi i za druge zemlje regiona. Brojne latinoameričke države odbile su da priznaju rezultate nedavnih predsedničkih izbora na kojima je Maduro osvojio novi mandat, ali nijedna ne podržava intervenciju. Lideri ovih zemalja to su i saopštili šefu Bele kuće na privatnoj večeri tokom zasedanja Generalne skupštine UN prošlog septembra. Tramp je na kraju odustao od napada, ali ne zna se da li su veći uticaj na njega imali južnoamerički partneri ili Tilerson i Mekmaster, čijim je savetima uglavnom bio nezadovoljan, pa nijedan od njih dvojice više nije u administraciji.

Kad je počeo da se zanima za Madurovo uklanjanje, američki predsednik je prešao preko svog predizbornog obećanja da se njegova vlada neće baviti smenama režima. Odnosi između Vašingtona i Karakasa loši su otkako je na vlast došao socijalistički predsednik Ugo Čaves, koji je nacionalizovao veliki broj preduzeća, mada izvoz nafte u Ameriku nije zaustavljan. Posle Čavesove smrti, na mesto šefa države došao je njegov stranački saborac Maduro, koji je u maju ove godine osvojio još jedan šestogodišnji mandat. Venecuelanska opozicija, SAD, EU i brojne latinoameričke države odbile su da priznaju rezultate, tvrdeći da su predsednički izbori bili namešteni. Bela kuća je proteklih meseci uvela sankcije nekoliko venecuelanskih zvaničnika i preduzeća, optužujući bolivarsku republiku za kršenje ljudskih prava. Vlasti u Karakasu o SAD redovno govore kao o imperiji, a antiamerička retorika kulminirala je pre nekoliko dana kad je šef države kazao za Trampovog potpredsednika Majka Pensa da je „zmija otrovnica”. Bila je to reakcija na Pensovu izjavu da je Madurova „brutalna diktatura oslabila (venecuelansku) ekonomiju” i dovela do egzodusa stanovnika. I pored izveštaja koji pokazuju da građani masovnu napuštaju zemlju zbog hiperinflacije, nestašica struje, hrane i lekova, zvanični Karakas odbacuje priče o iseljavanju kao politički motivisana preterivanja.

Južnoamerička država je, kako prenosi tamošnji list „Universal”, za Trampove planove za napad okrivila političke neistomišljenike, verujući da su američkom predsedniku takve ideje pale na pamet posle posete venecuelanskih opozicionara. Vlasti su najavile istragu protiv „izdajnika domovine”, tvrdeći da opozicija uporno traži od Amerike da humanitarno deluje, „što nije ništa drugo nego vojna intervencija”.