Америка и Кина ушле у трговински рат

У међувремену, амерички председник Доналд Трамп одлучан је да настави с битком коју је најавио зимус на Светском економском форуму против „пљачкашког” понашања држава спремних на разне врсте изврдавања правила међународне трговине – „масивну крађу” интелектуалне својине, субвенције домаћој индустрији и нереално државно планирање привреде.

На том трагу, шеф Беле куће најавио је у четвртак вече следећу рунду царињења кинеских роба (16 милијарди долара) и могућност нових тарифа на увоз артикала „Азијског тигра” у вредности од 500 милијарди долара. Колико лане, кинески извоз у САД вредео је 507 милијарди долара.

Званични Пекинг остао је доследан ставу председника Си Ђинпинга на Светском економском форуму 2017. да „у трговинском рату нема победника” и да би „државе требало да гледају своје интересе у ширем контексту и уздрже се остваривању својих циљева на рачун других”.

На том трагу, кинески премијер Ли Кеђијанг је у Софији током самита с 16 држава источне и централне Европе упозорио да „трговински рат није решење”.

Трампова најава да ће наставити са додатним царињењем кинеске робе, и одлучност Пекинга да узврати „долар за долар”, видно брине Европу, Русију, берзе стратешких метала, америчке фармере и нафташе, кинеске берзе, банкаре широм света... Трговински утук на утук САД и Кине, наиме, угрожава две трећине глобалног ланца снабдевања.

„Ескалација царинских мера између Америке и Кине забрињава јер јасно штети глобалној привреди. Трговински ратови су лоши и није их лако добити”, упозорила је Сесилија Малмстрем, европски комесар за трговину.

Званични Кремљ је оштро критиковао „амерички протекционизам”.

„Видимо бројне мере искључиво протекционистичке природе које заводи САД и узвратне трговинске и економске мере које предузимају бројни партнери, у овом случају Кина. То ће изазвати последице у специфичним секторима глобалне економије. То ће одредити и наше интересе. Русија ће наравно наставити да предузима мере за заштиту својих интереса, које су одређене правилима Светске трговинске организације”, најавио је Дмитриј Песков, портпарол Кремља.

Неспособне да предвиде колико би могло потрајати заоштравање трговинског антагонизма између Америке и Кине, шта би га могло зауставити и по коју цену, берзе су најпре обориле цену бакра. Метал који означава мерило економске снаге света – због широке индустријске примене – појефтинио је на 6221,50 америчких долара за тону, што је његова најнижа вредност у овој години.

Далеко од високе политике, трговци и морепловци први су се суочили са неизвесним последицама нових царинских односа САД и Кине.

Девет огромних танкера са преко 26,6 милиона барела америчке нафте (товар вредан две милијарде долара) намењен купцима у Кини у следећих пет седмица треба да стигне до лука „Азијског тигра”. Када ће и где пристати, сада је неизвесно. Наиме, лучке власти низа великих кинеских лука су, према западним медијским изворима, успориле прихват терета из Америке. Велики теретни брод „Врх Пегаз” са преко 70.000 тона америчке соје упућен кинеским силосима није успео да пристане у луку Далијан пре увођења нових царина.

Приближавање „Врха Пегаз” Далијану на кинеским друштвеним мрежама је било 34. најпраћенији догађај, засењујући Светско фудбалско првенство, трач новости са локалне естраде и вести о ескалацији трговинског рата Вашингтона и Пекинга. Интерес кинеске јавности за судбину товара америчке соје није случајан. Кина конзумира 65 одсто све соје одгајане на свету. Трећина соје одгајане у Америци (вредне 12,7 милијарди долара) поједе се у Кини. Где ће Кина од јесени, када Бразил прода све што има на лагеру, наћи новог мега снабдевача, неизвесно је. Загонетка је истовремено како ће амерички потрошачи реаговати када се једном суоче са много скупљим кинеским компјутерима, телефонима, термостатима, апаратима који користе ЛЕД осветљење...

Сада када је Америка покренула трговински рат, Кина ће морати да се суочи са тиме и одбије САД у свакој „бици”, поручио је партији блиски кинески дневник „Глобал тајмс”.