Теслина тајна књига
Фотографија на којој Никола Тесла седи у столици испред неког уређаја и држи рукама књигу која је већа од његове подлактице доскора је била мистерија. Мада је понекад већ на самој слици постављено питање „Коју књигу чита Тесла?” и дат одговор: „’Теорију природне филозофије’ Руђера Бошковића”. Истинитост тог навода покушали су да докуче проф. др Драгиша Стоиљковић и Роџер Андертон, истраживач из Велике Британије, да би сазнали да ли је Бошковићева теорија имала утицај на Теслина схватања и открића.
Драгиша Стоиљковић је до пензионисања 2012. године био професор на Технолошком факултету Универзитета Нови Сад, за област синтетских полимера. Поред ове области, у научном раду бавио се историјом и филозофијом природних наука.
Велики број радова посвећен је популаризацији, али и примени теорије Руђера Бошковића, који је важио за једног од најзначајнијих научника свог доба (1711–1787) и за једног од сто најзнаменитијих Срба свих времена.
Ветар у једра Стоиљковићевим и Андертоновим напорима да раскринкају мистерију око Теслине књиге била је и препорука проф. др Александра Петровића, изречена на научном скупу 2014. године: „Било би веома занимљиво трагати за Бошковићевом филозофијом у Теслиним радовима, начином на који Бошковићево схватање природе и света одређује методологију Теслиних огледа. Ако би се показало да се Тесла непосредно надахнуо идејом непротежности материјалних тачака, то би омогућило другачије читање историје науке.”
– У часопису „Градац” (2006) приказана је слика Тесле уз објашњење: „Никола Тесла чита ’Природну филозофију’ Руђера Бошковића поред свог осцилатора у Колорадо Спрингсу”. Проверили смо, та фотографија се заиста налази у Теслиним белешкама из лабораторије насталим у периоду 1889–1890, али нигде нема податка да је у Теслиним рукама књига Руђера Бошковића – објашњава проф. др Стоиљковић, напомињући да се на другом месту (www.teslauniverse.com) приказује исти снимак и наводи: „Никола Тесла с књигом Руђера Бошковића ’Теорија природне филозофије’ испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у Улици Ист Хаустон број 46, Њујорк. Снимљено маја 1896.” Опет недостаје извор податка, примећује наш саговорник, додајући да је исти потпис испод фотографије нашао и у „Каталогу фотографија из живота и рада Николе Тесле”, који је сачинила мр Марија Шешић, ондашња директорка Музеја Николе Тесле у Београду, пре двадесет година.
– Она је истраживала фото-материјал из Теслине заоставштине, а у легенди ове фотографије навела је и име фотографа Џорџа Грантама Бејна. Међутим, наведени извор не може се пронаћи у Музеју – наставља професор.
Детективска потрага наставила се претраживањем архива фотографа Бејна на интернету.
– Нисмо нашли тражену фотографију. Али се на интернету може наћи исти снимак и легенда: „Тесла чита књигу о Максвеловим научним радовима испред спиралног калема свог високофреквентног трансформатора у Ул. Ист Хјустон 46, Њујорк”. Опет без извора овог објашњења – констатује проф. др Стоиљковић, који је недоумицу шта Тесла чита саопштио на конференцији „Развој астрономије код Срба 8”, Астрономског друштва „Руђер Бошковић” у Београду. О томе је Андертон већ следећег лета снимио видео-запис и поставио га на „Јутјуб”.
– Након неколико месеци, 2016. године, уз тај видео-запис појавио се коментар непознатог аутора, који указује да је у једном чланку из 1896. Тесла изјавио да на том снимку у рукама има књигу „Максвелови научни радови”, коју му је као знак пријатељства поклонио професор Дјуар с посветом. Пронашли смо тај чланак у којем се на страни 263 налази Теслина изјава – каже саговорник.
Потрага за истином ту се не завршава. Формат књиге није се уклапао, све док није откривено да је оригинално издање овог двотомног дела из 1890. године било димензија 31 пута 25 сантиметара, што одговара величини књиге у Теслиним рукама. У другом тому ове књиге наводи се Бошковићева теорија на странама 316, 412, 448–449, 471 и 480.
– Овим је разрешена недоумица о томе коју књигу Тесла има у руци на овом снимку – није Бошковићева „Теорија”, већ Максвелови радови.
Међутим, на сликама се види да Тесла посматра последње странице књиге, а њен позамашни почетни део ослоњен је на његову ногу. Можда је ипак читао Бошковићеву „Теорију”, али изложену у „Максвеловим радовима”, или из превода који се налази у Теслиној заоставштини у Музеју – појашњава професор детаље истраживања, додајући да је прегледана свака страница превода Бошковићеве „Теорије” да би се проверило да ли је Тесла подвлачио неке делове текста, бележио на маргинама или на било који начин оставио лични траг у књизи. Ништа.
Поставља се питање: можда је Тесла читао прво или друго издање (Беч 1758. и Венеција 1763) „Теорије”, коју је приредио сам Бошковић, оба на латинском језику? Тесла је знао латински. Можда се упознао с њом из неког другог извора? На пример, чувена „Енциклопедија Британика” посветила је у свом издању из 1801. године Бошковићевој теорији 14 страница.
Истраживачи су наставили с претрагом Теслиних писаних радова.
– Нисмо нашли да је Тесла негде поменуо име Руђера Бошковића. Нисмо пронашли нити препознали ни ставове који би указивали на Бошковићеву теорију. Александар Л. Леланд штампао је 1994. предавање које је Тесла одржао у Њујоршкој академији наука 1897. У коментару тог предавања наводи се да је Тесла изјавио да је велики део Ајнштајнове теорије релативности већ предложио Руђер Бошковић. Међутим, те изјаве нема у тексту Теслиног предавања, већ се она налази у уводу књиге Леланда, који се позива на необјављени интервју с Теслом из 1936. Дакле, опет је извор непознат, јер је необјављен. Зато неки сумњају да је Тесла то икад изјавио – констатује проф. др Стоиљковић, наводећи да су прочитали многе књиге и чланке о Бошковићу, чији су аутори изврсни познаваоци његовог живота и дела, али нико од њих није указао да је Бошковић утицао на Теслу.
Нисмо, дакле, нашли поуздане чињенице које би повезале Бошковића и Теслу, али... Трагање се наставља, јер истраживачи никад не спавају.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
