Teslina tajna knjiga
Fotografija na kojoj Nikola Tesla sedi u stolici ispred nekog uređaja i drži rukama knjigu koja je veća od njegove podlaktice doskora je bila misterija. Mada je ponekad već na samoj slici postavljeno pitanje „Koju knjigu čita Tesla?” i dat odgovor: „’Teoriju prirodne filozofije’ Ruđera Boškovića”. Istinitost tog navoda pokušali su da dokuče prof. dr Dragiša Stoiljković i Rodžer Anderton, istraživač iz Velike Britanije, da bi saznali da li je Boškovićeva teorija imala uticaj na Teslina shvatanja i otkrića.
Dragiša Stoiljković je do penzionisanja 2012. godine bio profesor na Tehnološkom fakultetu Univerziteta Novi Sad, za oblast sintetskih polimera. Pored ove oblasti, u naučnom radu bavio se istorijom i filozofijom prirodnih nauka.
Veliki broj radova posvećen je popularizaciji, ali i primeni teorije Ruđera Boškovića, koji je važio za jednog od najznačajnijih naučnika svog doba (1711–1787) i za jednog od sto najznamenitijih Srba svih vremena.
Vetar u jedra Stoiljkovićevim i Andertonovim naporima da raskrinkaju misteriju oko Tesline knjige bila je i preporuka prof. dr Aleksandra Petrovića, izrečena na naučnom skupu 2014. godine: „Bilo bi veoma zanimljivo tragati za Boškovićevom filozofijom u Teslinim radovima, načinom na koji Boškovićevo shvatanje prirode i sveta određuje metodologiju Teslinih ogleda. Ako bi se pokazalo da se Tesla neposredno nadahnuo idejom neprotežnosti materijalnih tačaka, to bi omogućilo drugačije čitanje istorije nauke.”
– U časopisu „Gradac” (2006) prikazana je slika Tesle uz objašnjenje: „Nikola Tesla čita ’Prirodnu filozofiju’ Ruđera Boškovića pored svog oscilatora u Kolorado Springsu”. Proverili smo, ta fotografija se zaista nalazi u Teslinim beleškama iz laboratorije nastalim u periodu 1889–1890, ali nigde nema podatka da je u Teslinim rukama knjiga Ruđera Boškovića – objašnjava prof. dr Stoiljković, napominjući da se na drugom mestu (www.teslauniverse.com) prikazuje isti snimak i navodi: „Nikola Tesla s knjigom Ruđera Boškovića ’Teorija prirodne filozofije’ ispred spiralnog kalema svog visokofrekventnog transformatora u Ulici Ist Hauston broj 46, Njujork. Snimljeno maja 1896.” Opet nedostaje izvor podatka, primećuje naš sagovornik, dodajući da je isti potpis ispod fotografije našao i u „Katalogu fotografija iz života i rada Nikole Tesle”, koji je sačinila mr Marija Šešić, ondašnja direktorka Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, pre dvadeset godina.
– Ona je istraživala foto-materijal iz Tesline zaostavštine, a u legendi ove fotografije navela je i ime fotografa Džordža Grantama Bejna. Međutim, navedeni izvor ne može se pronaći u Muzeju – nastavlja profesor.
Detektivska potraga nastavila se pretraživanjem arhiva fotografa Bejna na internetu.
– Nismo našli traženu fotografiju. Ali se na internetu može naći isti snimak i legenda: „Tesla čita knjigu o Maksvelovim naučnim radovima ispred spiralnog kalema svog visokofrekventnog transformatora u Ul. Ist Hjuston 46, Njujork”. Opet bez izvora ovog objašnjenja – konstatuje prof. dr Stoiljković, koji je nedoumicu šta Tesla čita saopštio na konferenciji „Razvoj astronomije kod Srba 8”, Astronomskog društva „Ruđer Bošković” u Beogradu. O tome je Anderton već sledećeg leta snimio video-zapis i postavio ga na „Jutjub”.
– Nakon nekoliko meseci, 2016. godine, uz taj video-zapis pojavio se komentar nepoznatog autora, koji ukazuje da je u jednom članku iz 1896. Tesla izjavio da na tom snimku u rukama ima knjigu „Maksvelovi naučni radovi”, koju mu je kao znak prijateljstva poklonio profesor Djuar s posvetom. Pronašli smo taj članak u kojem se na strani 263 nalazi Teslina izjava – kaže sagovornik.
Potraga za istinom tu se ne završava. Format knjige nije se uklapao, sve dok nije otkriveno da je originalno izdanje ovog dvotomnog dela iz 1890. godine bilo dimenzija 31 puta 25 santimetara, što odgovara veličini knjige u Teslinim rukama. U drugom tomu ove knjige navodi se Boškovićeva teorija na stranama 316, 412, 448–449, 471 i 480.
– Ovim je razrešena nedoumica o tome koju knjigu Tesla ima u ruci na ovom snimku – nije Boškovićeva „Teorija”, već Maksvelovi radovi.
Međutim, na slikama se vidi da Tesla posmatra poslednje stranice knjige, a njen pozamašni početni deo oslonjen je na njegovu nogu. Možda je ipak čitao Boškovićevu „Teoriju”, ali izloženu u „Maksvelovim radovima”, ili iz prevoda koji se nalazi u Teslinoj zaostavštini u Muzeju – pojašnjava profesor detalje istraživanja, dodajući da je pregledana svaka stranica prevoda Boškovićeve „Teorije” da bi se proverilo da li je Tesla podvlačio neke delove teksta, beležio na marginama ili na bilo koji način ostavio lični trag u knjizi. Ništa.
Postavlja se pitanje: možda je Tesla čitao prvo ili drugo izdanje (Beč 1758. i Venecija 1763) „Teorije”, koju je priredio sam Bošković, oba na latinskom jeziku? Tesla je znao latinski. Možda se upoznao s njom iz nekog drugog izvora? Na primer, čuvena „Enciklopedija Britanika” posvetila je u svom izdanju iz 1801. godine Boškovićevoj teoriji 14 stranica.
Istraživači su nastavili s pretragom Teslinih pisanih radova.
– Nismo našli da je Tesla negde pomenuo ime Ruđera Boškovića. Nismo pronašli niti prepoznali ni stavove koji bi ukazivali na Boškovićevu teoriju. Aleksandar L. Leland štampao je 1994. predavanje koje je Tesla održao u Njujorškoj akademiji nauka 1897. U komentaru tog predavanja navodi se da je Tesla izjavio da je veliki deo Ajnštajnove teorije relativnosti već predložio Ruđer Bošković. Međutim, te izjave nema u tekstu Teslinog predavanja, već se ona nalazi u uvodu knjige Lelanda, koji se poziva na neobjavljeni intervju s Teslom iz 1936. Dakle, opet je izvor nepoznat, jer je neobjavljen. Zato neki sumnjaju da je Tesla to ikad izjavio – konstatuje prof. dr Stoiljković, navodeći da su pročitali mnoge knjige i članke o Boškoviću, čiji su autori izvrsni poznavaoci njegovog života i dela, ali niko od njih nije ukazao da je Bošković uticao na Teslu.
Nismo, dakle, našli pouzdane činjenice koje bi povezale Boškovića i Teslu, ali... Traganje se nastavlja, jer istraživači nikad ne spavaju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
