Српска соло песма од Маринковића до Деспића

Мелодије и стихови старих српских соло песама одјекивали су Атријумом Народног музеја. Многобројној публици представили су их сопран Кристина Ашковић и пијаниста Петар Марковић. Улогу наратора у овом програму „Белефа”, названом „Што се боре мисли моје”, имала је виолинисткиња Љубица Дамчевић. Она је посетиоцима говорила текст професора ФМУ-а Срђана Тепарића о развоју српске соло песме с освртом на историјске догађаје 19. и 20. века, који су пратили тај развој.

У сваком од три дела наступа, за који јој је подршку на клавиру пружио Марковић, Кристина се појавила у различитим костимима. Први, из фундуса Народног позоришта, донео је дух раног 19. века. Други, иначе креација Ашковићеве, дочарао грађанску ношњу српских вароши с почетка 20. столећа. И последњи, савремена хаљина, означио модерно време. Сва три заједно визуелно су обогатила извођење композиција, а исто толико „етапа” комплетирало је путовање у прошлост за поклонике уметничке музике на које су их актери на сцени одабраним репертоаром с најбољом намером повели. Симболично, и српске песме су се вратиле у здање обновљеног Народног музеја, јер и оне ту припадају – управо се навршило 160 година откад је Јосиф Маринковић почео да их компонује.

Уз Кристинин раскошни глас, хаљине су оживљавале периоде у којима су стварали родоначелник овог жанра Маринковић и његове колеге композитори Исидор Бајић, Станислав Бинички, Стеван Христић, Петар Коњовић, Миланка Мишевић, Дејан Деспић... Публика у Атријуму, који је мирисао на ново, могла је да осети креативне дамаре два века уз стихове Бранка Радичевића, Змаја, Војислава Илића, кнеза Михаила Обреновића, Алексе Шантића, Лазе Костића, Десанке Максимовић... набијене љубављу, меланхолијом, сетом, сумњама и чежњом, родољубљем и описима природе. Бурне аплаузе завределе су „Где си душо где си рано”, „Видим ти још сумњаш”, „Јоргован грана процвала”, „Елегија”, „Русе косе”, „Предосећање”, „Песмо моја” и многе друге нумере.

Кристина Ашковић признала нам је да је почаствована, узбуђена и пресрећна што опус који професионално негује дели са суграђанима баш у Народном музеју, и то ових дана кад слави 18 година свог рада. У њеном фокусу је камерна и концертна активност са нагласком на српској и руској соло песми углавном словенских извођача, уз репертоар старих мајстора и италијанске, немачке и шпанске соло песме, а ту су и оперске арије и дуети. Награђивана на многим такмичењима, дипломирала је на Факултету музичке уметности у Београду у класи професора Николе Мијаиловића. Ради као професор у престоничкој Средњој музичкој школи „Јосиф Маринковић”.

Петар Марковић дипломирао је такође на ФМУ-у на клавирском одсеку у класи професорке Јокут Михајловић, а магистрирао на Одсеку за клавир на Музичкој академији у Источном Сарајеву у класи проф. Ирине Скерл.