Асиметрична кана

Кана (Canna) је врло омиљено цвеће и зато се често сади на јавним зеленим површинама али и у кућним вртовима, рунделама, гредицама, дуж стаза. Те цветне површине су обично правилног геометријског облика – круг, квадрат, правоугаоник, мада с мало маште и труда могу да се постигну добри ефекти и при садњи у гредице неправилног облика.

Правило је да се сорте и боје међусобно не мешају. Ефектно делују и гредице које се међусобно одвајају ужим или ширим травним површинама. Гредице могу да имају као обруб летње цвеће, најчешће се саде кадифица (Tagetes erecta), жуменица (Alyssum maritimum), цинерија (Senecio cineria) и зечје уши (Stachys lanata). Ниске сорте кане, могу да се саде у жардињере, сандучиће или саксије, а најчешће се постављају на терасе, степеништа дуж стаза или на неко друго упадљиво место.

Назив Canna потиче од грчке речи Kanna, што значи цев, ваљак, због цевастог – ваљкастог облика цветног стабла. Ова биљка је пореклом из тропских и суптропских предела Америке, где око 50 врста расте дуж река и плавних подручја. У Европу је пренета још 1570. године. Међутим, популарност почиње да стиче тек крајем 19. века. Данас постоји око 1.200 разних сорти, али се гаји само око десет-петнаест.

Кана се развија из ризома. Стабло може да буде високо од 30 сантиметара (код ниских сорти) до метар и по (код високих). Листови су крупни, зелени и црвени, око двадесет сантиметара широки и до 50 сантиметара дугачки. Цветови су асиметрични, црвени, ружичасти, наранџасти и жути с много прелазних нијанси. Семе је величине зрна грашка, црно, а налази се у троделној чаури.

У гредице се саде ожиљени ризоми (почетком априла). Положај треба да буде сунчан, заштићен од ветра, а земљиште може да буде песковито, па чак и глиновито. Међутим, важно је да постоји могућност заливања у току лета. Размак садње за сорте које ниско расту је од 40 до 50 сантиметара, а биљке високих сорти би требало да буду удаљене од 60 до 70 сантиметара. У току лета кану треба само окопавати, уклањати прецветале цветове и често обилно заливати.

Ова лепотица се размножава дељењем ризома. У јесен први мразеви униште надземне делове, што је знак да ризоми морају да се изваде из земље, јер су веома осетљиви на ниске температуре. Приликом вађења надземни део се одрезује на десет-петнаест сантиметара од ризома. Препоручује се да се што боље очува земљу на жилама око ризома.

Ризоми с бусеном чувају се зими у просторији у којој је температура од осам до дванаест степени, послагани на под или полицу и покривени танким слојем песка, тресета, струготине.