Asimetrična kana

Kana (Canna) je vrlo omiljeno cveće i zato se često sadi na javnim zelenim površinama ali i u kućnim vrtovima, rundelama, gredicama, duž staza. Te cvetne površine su obično pravilnog geometrijskog oblika – krug, kvadrat, pravougaonik, mada s malo mašte i truda mogu da se postignu dobri efekti i pri sadnji u gredice nepravilnog oblika.

Pravilo je da se sorte i boje međusobno ne mešaju. Efektno deluju i gredice koje se međusobno odvajaju užim ili širim travnim površinama. Gredice mogu da imaju kao obrub letnje cveće, najčešće se sade kadifica (Tagetes erecta), žumenica (Alyssum maritimum), cinerija (Senecio cineria) i zečje uši (Stachys lanata). Niske sorte kane, mogu da se sade u žardinjere, sandučiće ili saksije, a najčešće se postavljaju na terase, stepeništa duž staza ili na neko drugo upadljivo mesto.

Naziv Canna potiče od grčke reči Kanna, što znači cev, valjak, zbog cevastog – valjkastog oblika cvetnog stabla. Ova biljka je poreklom iz tropskih i suptropskih predela Amerike, gde oko 50 vrsta raste duž reka i plavnih područja. U Evropu je preneta još 1570. godine. Međutim, popularnost počinje da stiče tek krajem 19. veka. Danas postoji oko 1.200 raznih sorti, ali se gaji samo oko deset-petnaest.

Kana se razvija iz rizoma. Stablo može da bude visoko od 30 santimetara (kod niskih sorti) do metar i po (kod visokih). Listovi su krupni, zeleni i crveni, oko dvadeset santimetara široki i do 50 santimetara dugački. Cvetovi su asimetrični, crveni, ružičasti, narandžasti i žuti s mnogo prelaznih nijansi. Seme je veličine zrna graška, crno, a nalazi se u trodelnoj čauri.

U gredice se sade ožiljeni rizomi (početkom aprila). Položaj treba da bude sunčan, zaštićen od vetra, a zemljište može da bude peskovito, pa čak i glinovito. Međutim, važno je da postoji mogućnost zalivanja u toku leta. Razmak sadnje za sorte koje nisko rastu je od 40 do 50 santimetara, a biljke visokih sorti bi trebalo da budu udaljene od 60 do 70 santimetara. U toku leta kanu treba samo okopavati, uklanjati precvetale cvetove i često obilno zalivati.

Ova lepotica se razmnožava deljenjem rizoma. U jesen prvi mrazevi unište nadzemne delove, što je znak da rizomi moraju da se izvade iz zemlje, jer su veoma osetljivi na niske temperature. Prilikom vađenja nadzemni deo se odrezuje na deset-petnaest santimetara od rizoma. Preporučuje se da se što bolje očuva zemlju na žilama oko rizoma.

Rizomi s busenom čuvaju se zimi u prostoriji u kojoj je temperatura od osam do dvanaest stepeni, poslagani na pod ili policu i pokriveni tankim slojem peska, treseta, strugotine.