Уместо пиџаме, пацијент добио розе мантил
Три дана након што је, као хитан случај, примљен у Ургентни центар, Београђанин К. Р. је по одлуци лекарског конзилијума премештен на оближњу Клинику за хематологију. Ова одлука га није изненадила, али остао је без текста када су му медицинске сестре, пре него што је напустио Ургентни центар, наредиле да скине болничку пиџаму. Након упорног инсистирања, успео је да добије два броја мањи мантил ружичасте боје, који је обукао преко доњег веша.
– Када сам се побунио, речено ми је да могу да будем срећан јер неке пацијенте транспортују и голе – пожалио се овај читалац „Политике”.
Необичан случај пацијента у розе мантилу био нам је повод да сазнамо са колико пиџама и огртача располаже Клинички центар Србије, колико често набављају текстилни програм и да ли правилник дозвољава да пацијенти бораве на некој од клиника обучени у своју одећу.
Међутим, на наше директно питање о броју пиџама и огртача којима располаже наша највећа здравствена установа одговор није стигао. Уместо тога наведено је да КЦС сваке године године збрине више од 90.000 пацијената, који су хоспитализовани чак 950.000 дана, док се у дневним болницама лечи 25.000 болесника. Зарад њихове удобности, како нам је речено, дозвољено је да на одељењу носе своју одећу.
„КЦС обезбеђује свим својим пацијентима потребне пиџаме, али се труди да, поред најквалитетније здравствене услуге, пацијентима увек изађе у сусрет и у сваком другом погледу, стога, онда када је то могуће, на појединим клиникама дозвољава и коришћење личне пиџаме”, наведено је у одговорима на наше питање.
Из овог одговора може се закључити да одеће има довољно.
Реч је о установи у којој се сваке године обави више од 50.000 операција и 7.000 порођаја, а у дневним болницама лекари обаве чак 5.000 операција. Јавне набавке за текстилни програм, како нам је речено на КЦС-у, организују се онда када се за то укаже потреба, најчешће два пута годишње.
У последњих годину дана, према подацима КЦС-а, набављено је укупно 1.800 мушких и женских пиџама, као и спаваћица за труднице. Када се то подели на 90.000 хоспитализованих пацијената, јасно је да мора да постоји веома велика залиха.
Чињеница да у оквиру КЦС-а постоје 23 клинике, а свака од њих задужује одређени број пиџама и огртача из централног магацина, баца ново светло на понашање сестара из Ургентног центра. Очигледно је да оне морају строго да воде рачуна о свакој пиџами.
И у осталим клиничко-болничким центрима пацијенти могу да леже у сопственој одећи.
У КБЦ „Звездара” одговорили су нам да поседују спаваћице и пиџаме које су на располагању хоспитализованим пацијентима. Међутим, како је речено, многи од њих веома често желе да понесу своју одећу, јер се у њој осећају боље.
Таква су правила и у КБЦ „Бежанијска коса”, где, како сазнајемо, има сасвим довољно пиџама и спаваћица за све хоспитализоване пацијенте. Постељина се у овој установи међа сваког другог дана, а чак и ако се пацијенти пресвлаче сваког дана, како нам је речено, одеће ће бити довољно за све.
Пацијенткиње ГАК „Народни фронт” властиту одећу не могу да користе на одељењима интензивне неге и непосредно након хируршких захвата. Њима је дозвољено да, приликом одласка не прегледе на друга одељења, обуку тренерку.
Др Радислав Шћепановић, директор КБЦ „Драгиша Мишовић”, каже да пацијенти не би требало да инсистирају на доношењу сопствене одеће јер у болницама добијају све што им је потребно.
Војномедицинска академија једина је здравствена установа у којој је хоспитализованим пацијентима строго забрањено ношење сопствене одеће. Једино што могу да унесу јесу собне папуче.
Срећом, у Србији се данас веома ретко дешава да пацијенти, пре пријема у било коју болницу, буду замољени да купе лекове или одређени санитетски материјал, што је некада било уобичајено.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
