Српске апликације за мобилне телефоне у светском врху
Да Србија извози више софтвера него малина, одавно више није вест. Али јесте вест да су у једном сегменту информационих технологија (ИТ) српски програмери међу најбољима на свету. У најновијем Извештају о глобалном индексу иновација Србија се, по једном показатељу, нашла међу првих 15 светских економија. Реч је о креирању апликација за мобилне телефоне, новом показатељу који мери како се дигитална економија развија на глобалном нивоу.
На тој листи Србија се налази на 15. позицији од 126 рангираних економија света. Од земаља региона, боље од нас позиционирана је Словенија, а светски шампион у овој области је Кипар.
Иначе, индекс глобалних иновација једном годишње издају Светска организација за интелектуалну својину, амерички универзитет Корнел и пословна школа „Инсеад”.
Ове године Србија је поправила своју позицију на тој глобалној листи, па се тако нашла на 55. позицији кад је реч о најиновативнијим светским економијама. Претходне године наша земља је била на 62. месту на листи глобалног индекса иновација, што значи да је Србија поправила своју позицију за седам места.
Иновативна економија по дефиницији из економских уџбеника заправо представља привреду у којој је знање најважнији ресурс и које се, кроз иновативне процесе, уграђује у нове производе и тиме повећава конкурентност привреде.
За најиновативнију светску економију ове године проглашена је Швајцарска, а следе је Холандија, Шведска, Велика Британија и Сингапур. Ове године дошло је и до значајних промена на листи, па је тако Кина ушла међу првих 20 иновативних економија и сада је на 17. месту, док САД више нису међу првих пет, већ на 6. месту. Аутори овог извештаја наводе да је Кина импресиван пример који могу да прате све средње развијене земље како би ушле у групу развијених земаља. Френсис Гари, директор Светске организације за интелектуалну својину, рекао је, како преноси Бета, да „позиција Кине представља напредак за њену економију која се брзо трансформише и приоритет даје истраживањима и генијалности”.
То што је Србија 55. на овој листи јесте напредак у односу на претходну годину, али није разлог за славље, јер су готово све привреде региона боље рангиране од нас. Испред нас на овој листи су: Словенија (30), Бугарска (37), Хрватска (41), Румунија (49) и Црна Гора (52). Лошије рангиране у региону од нас су само Босна и Херцеговина (77), Албанија (83) и Македонија (84).
Конкретно, кад је о нашој земљи реч, у извештају се наводи да Србија спада у групу земаља које су унапредиле пословну климу, повећале продуктивност, прилив страних инвестиција и које су се фокусирале на производњу информационо-комуникационе робе и услуга.
На овој листи земље се рангирају у седам категорија: институције, људски капитал и истраживање, знање и технологија, софистицираност бизниса, квалитет ИТ инфраструктуре, тржишна софистицираност и креативност.
У овом извештају наводи се да Србија на образовање троши четири одсто бруто домаћег производа (БДП), а на истраживање и развој 0,9 одсто БДП.
Индекс је поприлично сложен и у њега је укључен и успех земље на ПИСА тестирању, па чак и то колико су чести уноси на интернет енциклопедији Википедија из Србије. Мери се и приступ капиталу, као и колико је државна управа дигитализована, колики је допринос креативне индустрије привреди, колико је удео извоза ИТ услуга у укупном извозу, колико блиско сарађују индустрија и универзитети, као и каква је заштита мањинских инвеститора.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
