Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Јасеновац – право на незаборав

На свечаној српско-јеврејској академији Удружења логораша и потомака „Јасеновац” уручена признања личностима заслужним за пројекат који осветљава истину о балканском Аушвицу
Јасеновац – право на незаборав
Љиљана Никшић, Милинко Чекић, Видосав Ковачевић, Гидеон Грајф, Алона Фишер Кам и Љиљана Марковић (Фото Мики Матија)

Удружење логораша и потомака „Јасеновац” јуче је организовало свечану академију на којој су уручене Плакете јасеновачких страдалника оним личностима које су дале велики допринос организовању изложбе „Јасеновац – право на незаборав”, представљеној први пут у историји Уједињених нација, зимус, у јануару, у палати на Ист Риверу.

Плакете Удружења добили су први потпредседник владе и министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, амбасадор Израела у Београду др Алона Фишер Кам, експерт за Аушвиц, директор поменуте изложбе и истоименог српско-јеврејског пројекта др Гидеон Грајф, декан Филолошког факултета др Љиљана Марковић и амбасадор др Љиљана Никшић, координатор академског пројекта „Јасеновац – УН – 2018”.

Нарочити значај јучерашњег догађаја произлази из чињенице да је први пут одржана српско-јеврејска свечана академија, на којој су се представници два народа здушно заложили за рад на заједничким пројектима који ће осветлити истину о Холокаусту и геноциду над Србима, Јеврејима и Ромима у Концентрационом логору Јасеновац и на другим, бројним стратиштима у НДХ током Другог светског рата.

Амбасадор Израела др Алона Фишер Кам, која снажно подржава овај заједнички српско-јеврејски пројекат, подсетила је на све жртве Холокауста и геноцида и концентрационе логоре уништења у време нацизма. Речи др Фишер Кам да је академија прилика да се свим жртвама ода почаст, а поготово њен исказ да изношење истине о Холокаусту и геноциду није само право него и обавеза, да глас преживелих жртава треба да се чује, примљене су с великом пажњом, уз дуги аплауз и устајање свих присутних.

– Преживели смо свашта, многе трагедије и страдања, али смо преживели, надам се да ће јеврејски и српски народ оставити мрачне стране своје историје иза себе. Отворене ране Аушвица и Јасеновца никада нећемо заборавити, нити опростити, али ћемо гледати напред, ка бољој будућности – рекао је, између осталог, др Гидеон Грајф, такође бурно поздрављен од присутних.

Као и др Фишер Кам, тако је и др Грајф посебно захвалио амбасадору др Љиљани Никшић, која се такође обратила присутнима, на њеном неуморном раду на заједничком српско-јеврејском пројекту о Јасеновцу.

Посебан печат јучерашњем догађају дало је присуство педесетак страдалника из овог и других усташких логора, који су као деца преживели све њихове страхоте, у окружењу беспримерне бестијалности, злочина и смрти.

Данас међу члановима Удружења, којих је 934, има 366 деце-логораша. Највише њих спасила је Дијана Будисављевић, за коју је обновљена иницијатива да јој се подигне спомен-обележје на делу савског приобаља за који Удружење предлаже да буде названо „кеј јасеновачких жртава”.

Почасни председник Удружења Милинко Чекић, некада и сам дете-логораш, подсетио је у кратком поздравном обраћању на бројне активности Удружења и сарадњу са домаћим и иностраним институцијама и организацијама које се боре за истину о геноциду и Холокаусту.

Присутне, међу којима су били и студенти Факултета политичких наука, поздравио је и генерал Видосав Ковачевић, заменик председника Савеза удружења бораца народноослободилачког рата 1941–1945. године.

Простор у коме је одржана свечана академија био је оплемењен скулптурама младе вајарке Катарине Трипковић.

Почасно чланство

Председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац” Милинко Чекић јуче је уручио почасне чланске карте Удружења др Гидеону Грајфу, др Љиљани Никшић, пуковнику у пензији Антуну Милетићу, др Љиљани Марковић, др Милану Кољанину и Катарини Трипковић.

Добитницима признања уручена је и „Књига о Дијани Будисављевић” нашег колеге Бошка Ломовића.

На крају свечаности приказан је документарни филм „Сведочења логораша”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.