Данас пресуда за побуну ЈСО

Пресуда некадашњој команди елитне полицијске Јединице за специјалне операције, чија се осморица припадника терете за оружану побуну, биће изречена данас, после седам година дугог поступка и готово 17 година након тог догађаја. Судски процес, започет у време владавине Демократске странке, као предмет који треба да расветли политичку позадину атентата на премијера Зорана Ђинђића, добиће данашњом одлуком првостепени епилог, што значи да је коначна одлука о овом догађају још далеко.

Под оптужбом да су организовали оружану побуну и јединицу извели из базе у Кули и под пуном ратном опремом довели је на „Газелу”, одговарају Милорад Улемек, Звездан Јовановић, Душко Маричић, Веселин Лечић, Мићо Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Потић. Тужилаштво их терети да су тиме хтели да изазову хаос у земљи, да нападну владу и аеродром, како би остварили своје политичке циљеве – смену министра МУП-а, врха БИА и доношење закона о сарадњи са Хагом. Према оптужници, у томе је учествовао и покојни Душан Спасојевић, вођа „земунског клана”.

Треба нагласити да је читав овај поступак у тужилаштву иницирао покојни адвокат Срђа Поповић, заступник породице Ђинђић, подношењем кривичне пријаве, која је укључивала и Војислава Коштуницу, председника СРЈ у време догађаја.

Подсећамо, у новембру 2001. године, баш у време док је у Палати правде тада већ бивши командант Улемек саслушаван у истрази за злочин на Ибарској магистрали (убиство четворице чланова СПО у покушају атентата на Вука Драшковића), припадници „црвених беретки” блокирали су ауто-пут, незадовољни што су чланови те јединице наводно били обманути задатком хапшења браће Бановић. Браћу су ухапсили у Обреновцу као опасне криминалце, а испоставило се да су изручени Хагу. Зато су припадници „беретки” тражили смене надређених, као и да убудуће њима командује директно Влада Србије. Током поступка су тврдили да то није била побуна већ легитимни протест јединице чији су чланови били обманути налогом за хапшење.

– Ово је политички процес започет у сврху предизборне кампање Бориса Тадића и покушаја да у причу увуче другу политичку гарнитуру. То је фарса против Војислава Коштунице – казао је Улемек на почетку суђења.

Годинама касније у завршници процеса, Улемек је уз реченицу: „Срамота ме је ваше срамоте” рекао да не жели да учествује у политичким играма и да га не доводе на изрицање пресуде.

И остали оптужни сагласно су тврдили да је долазак на „Газелу” био добровољни вид протеста. Супротно томе, Чедомир Јовановић, у то време један од Ђинђићевих најближих сарадника, изјавио је да је побуна била увод у дестабилизацију државе и атентат на премијера, 2003. године. Навео је да је ЈСО била злочиначка организација. Припадници ЈСО, подсећамо, осуђени су за убиство Ивана Стамболића и четворице чланова СПО на Ибарској магистрали, као и за покушај атентата на Вука Драшковића у Будви. Он је казао да је политички интерес за побуну имао тадашњи председник СРЈ и лидер ДСС Војислав Коштуница.

Подсећамо, Улемек је у време побуне био смењен, јер је неколико месеци раније пуцао и изазвао пожар у дискотеци у Кули. У време побуне, „црвеним береткама” је званично командовао оптужени Маричић (коме је поступак раздвојен због погоршаног психичког стања), али је неформално на њеном челу и даље био Улемек. Јовановић је рекао да се у кући у Шилеровој улици, срушеној током акције „Сабља” срео са Спасојевићем и да је тада схватио да је Спасојевић директно укључен у све што се дешавало у ЈСО.

Јовановић је говорио о свом одласку у базу ЈСО у Кули, са премијером Ђинђићем, тврдећи да су их организатори побуне намерно раздвојили и да Ђинђић тада није разговарао са тадашњим командантом него са Улемеком. Јовановић је навео да је незадовољан што суд није саслушао Коштуницу као сведока, називајући то поразом државе.

О вези највећег криминалног клана на Балкану и дела елитне српске полицијске формације сведочили су и сами „земунци”, потврђујући наводе тужилаштва, уз додатак да је побуна имала сврху и да заплаши државу у случају да Улемек буде ухапшен због случаја „Ибарска магистрала”.

Поступак је трајао скоро седам година, а у процесу су мењане судије и тужиоци, па се судило три пута из почетка. Тужилаштво је у завршној речи за Улемека тражило 12 година затвора, за Јовановића десет, док су за остале припаднике захтеване казне до пет година.