Danas presuda za pobunu JSO

Presuda nekadašnjoj komandi elitne policijske Jedinice za specijalne operacije, čija se osmorica pripadnika terete za oružanu pobunu, biće izrečena danas, posle sedam godina dugog postupka i gotovo 17 godina nakon tog događaja. Sudski proces, započet u vreme vladavine Demokratske stranke, kao predmet koji treba da rasvetli političku pozadinu atentata na premijera Zorana Đinđića, dobiće današnjom odlukom prvostepeni epilog, što znači da je konačna odluka o ovom događaju još daleko.

Pod optužbom da su organizovali oružanu pobunu i jedinicu izveli iz baze u Kuli i pod punom ratnom opremom doveli je na „Gazelu”, odgovaraju Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović, Duško Maričić, Veselin Lečić, Mićo Petraković, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić i Vladimir Potić. Tužilaštvo ih tereti da su time hteli da izazovu haos u zemlji, da napadnu vladu i aerodrom, kako bi ostvarili svoje političke ciljeve – smenu ministra MUP-a, vrha BIA i donošenje zakona o saradnji sa Hagom. Prema optužnici, u tome je učestvovao i pokojni Dušan Spasojević, vođa „zemunskog klana”.

Treba naglasiti da je čitav ovaj postupak u tužilaštvu inicirao pokojni advokat Srđa Popović, zastupnik porodice Đinđić, podnošenjem krivične prijave, koja je uključivala i Vojislava Koštunicu, predsednika SRJ u vreme događaja.

Podsećamo, u novembru 2001. godine, baš u vreme dok je u Palati pravde tada već bivši komandant Ulemek saslušavan u istrazi za zločin na Ibarskoj magistrali (ubistvo četvorice članova SPO u pokušaju atentata na Vuka Draškovića), pripadnici „crvenih beretki” blokirali su auto-put, nezadovoljni što su članovi te jedinice navodno bili obmanuti zadatkom hapšenja braće Banović. Braću su uhapsili u Obrenovcu kao opasne kriminalce, a ispostavilo se da su izručeni Hagu. Zato su pripadnici „beretki” tražili smene nadređenih, kao i da ubuduće njima komanduje direktno Vlada Srbije. Tokom postupka su tvrdili da to nije bila pobuna već legitimni protest jedinice čiji su članovi bili obmanuti nalogom za hapšenje.

– Ovo je politički proces započet u svrhu predizborne kampanje Borisa Tadića i pokušaja da u priču uvuče drugu političku garnituru. To je farsa protiv Vojislava Koštunice – kazao je Ulemek na početku suđenja.

Godinama kasnije u završnici procesa, Ulemek je uz rečenicu: „Sramota me je vaše sramote” rekao da ne želi da učestvuje u političkim igrama i da ga ne dovode na izricanje presude.

I ostali optužni saglasno su tvrdili da je dolazak na „Gazelu” bio dobrovoljni vid protesta. Suprotno tome, Čedomir Jovanović, u to vreme jedan od Đinđićevih najbližih saradnika, izjavio je da je pobuna bila uvod u destabilizaciju države i atentat na premijera, 2003. godine. Naveo je da je JSO bila zločinačka organizacija. Pripadnici JSO, podsećamo, osuđeni su za ubistvo Ivana Stambolića i četvorice članova SPO na Ibarskoj magistrali, kao i za pokušaj atentata na Vuka Draškovića u Budvi. On je kazao da je politički interes za pobunu imao tadašnji predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica.

Podsećamo, Ulemek je u vreme pobune bio smenjen, jer je nekoliko meseci ranije pucao i izazvao požar u diskoteci u Kuli. U vreme pobune, „crvenim beretkama” je zvanično komandovao optuženi Maričić (kome je postupak razdvojen zbog pogoršanog psihičkog stanja), ali je neformalno na njenom čelu i dalje bio Ulemek. Jovanović je rekao da se u kući u Šilerovoj ulici, srušenoj tokom akcije „Sablja” sreo sa Spasojevićem i da je tada shvatio da je Spasojević direktno uključen u sve što se dešavalo u JSO.

Jovanović je govorio o svom odlasku u bazu JSO u Kuli, sa premijerom Đinđićem, tvrdeći da su ih organizatori pobune namerno razdvojili i da Đinđić tada nije razgovarao sa tadašnjim komandantom nego sa Ulemekom. Jovanović je naveo da je nezadovoljan što sud nije saslušao Koštunicu kao svedoka, nazivajući to porazom države.

O vezi najvećeg kriminalnog klana na Balkanu i dela elitne srpske policijske formacije svedočili su i sami „zemunci”, potvrđujući navode tužilaštva, uz dodatak da je pobuna imala svrhu i da zaplaši državu u slučaju da Ulemek bude uhapšen zbog slučaja „Ibarska magistrala”.

Postupak je trajao skoro sedam godina, a u procesu su menjane sudije i tužioci, pa se sudilo tri puta iz početka. Tužilaštvo je u završnoj reči za Ulemeka tražilo 12 godina zatvora, za Jovanovića deset, dok su za ostale pripadnike zahtevane kazne do pet godina.