Синдикалци затечени стечајем
Панчево – „Нико ово није очекивао, поготово не ове године када смо добро радили, а све произведено је и продато, тако да је вест о презадужености фабрике стигла као ’гром из ведра неба’”, каже Градиша Живановић председник Самосталног синдиката панчевачке „Азотаре”, а над „ведрим небом” се навукли тамни облаци стечаја, који држава тражи за највећу фабрику минералних ђубрива у региону.
Одмах је успостављена двосмерна комуникација, па се делегација састављена од лидера три синдиката и представника пословодства упутила у Београд у министарство, а са исте адресе је стигло писано саопштење министра рударства и енергетике, Александра Антића, у којем се између осталог наводи, да и поред свих покушаја да се повећа ефикасност и смање трошкови улазних сировина, „Азотара” не успева да оствари позитивне пословне резултате, што наставља он, води повећању задужености, неостваривању Правилника о начину спровођења реорганизације кроз Унапред припремљен план реорганизације (УППР) и генерисању нових губитака до краја ове године. Министар даље закључује да је покретање стечајног поступка у овој ситуацији, не само испуњење обавеза према ММФ-у, већ пре свега одговоран однос према грађанима Србије, узимајући у обзир да би из буџета морали бити плаћени силни дугови које „Азотара” ствара.
Фабрика је већ прошла кроз једну лошу приватизацију, из које се извукла уз помоћ државе, тачније „Србијагаса”, који је као највећи поверилац преузео бригу и обновио производњу, а фабрика функционисала по УППР-у. Дуговања су очишћена и започете инвестиције, од којих је највећа она од прошле године, када је подигнут нов торањ погона КАН и када су сви очекивали долазак стратешког партнера одјекнула је вест да ће „Азотара” у стечај, па на продају.
Уследиле су очекивано негативне реакције синдиката који стоје испред 750 од преко 900 укупно запослених. Сви у фабрици су озбиљно забринути и ситуација, како они тврде углас, није добра, па су упутили писмо председнику Александру Вучићу и премијерки Ани Брнабић са молбом за пријем и разговор, како би добили потврду да је фабрика заиста у тако великим дуговима. Незванично се барата цифром од пет милијарди динара у сезони 2016/17), и да јој спаса нема.
„Желимо и да се чује на највишем месту да је ова фабрика потребна држави, у шта смо ми дубоко уверени, да има перспективу уз одређене инвестиције, које су већ започете. Надали смо се да је то пут да станемо на здраве ноге. Такође, било је и речи како да се смање реално велики губици због застареле технологије и све је то уливало веру да ћемо постати стабилна фирма, па никако не можемо да разумемо да је до овога дошло”, тврди за „Политику” Александар Божић испред Синдиката сменских и производних радника, док његов колега из синдиката „Независност” Петар Наумовић тврди, да се фабрика већ више од деценије, гура у пропаст.
„Нама је било битно да фабрика и људи раде, и тако је одувек било. Показали смо да ’Азотара’ може да ради, а сада чујемо да ћемо у стечај, па ’на добош’, јер је дуг прерастао вредност фабрике, али није ово било која фирма, ово је процесна индустрија и не може тек тако да нестане”, пита се Наумовић.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
