​Да ли су застареле оптужбе за злоупотребе у продаји ђубрива

Ни после више од деценије судском поступку против некадашњег министра пољопривреде Саше Драгина и још 50 оптужених за продају регресираног и нерегресираног минералног ђубрива, супротно уредбама Владе Србије, не назире се крај.

Разлози због којих поступак пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду траје толико дуго могли би да се траже у чињеницама да је иницијална оптужница подигнута 2013. године, прецизирана у мају ове године, и то након што је суду достављено економско-финансијско вештачење Радомира Вишњића, да одбрана оспорава поменуто вештачење и многе доказе, да је предмет изузетно обиман.

Тужилаштво je 2013. године подигло прву оптужницу у овом предмету, а потом још две, па се поступак сада води по обједињеној оптужници против укупно 51 окривљеног.

Први њен део односи се на продају ђубрива у „Азотари” Панчево, ПКБ-у и „Алекси Шантићу”, а потом уступања ђубрива купцима који нису имали право на коришћење буџетских средстава намењених пољопривредним произвођачима.

Други део документа тужилаштва у вези је са продајом 40.000 тона регресираног ђубрива преко Института за крмно биље. Из буџета је ХИП „Азотари” по основу продаје ђубрива преко Института за крмно биље исплаћен регрес од 289.324.750 динара, а правим купцима, предузећима „Сунце”, „Инвеј”, „Тера бо”, „Млиностеп”, „Хем ко”, „Да кар евро”, „Цитадела” и „Србокоп” у истом износу је прибављена противправна имовинска корист.

У трећем делу оптужнице описује се продаја ђубрива преко земљорадничких задруга које су, сходно уредбама, могле да буду кориснице ових средстава. Међутим, и оне су се, као и Институт за крмно биље, ПКБ и „Алекса Шантић”, само формално појавиле као купци у ХИП „Азотара”, а ђубриво су стварно преузимала предузећа која нису могла да буду корисници.

Четврти део оптужнице односи се на продају 83.126 тона ђубрива у вредности од 2.038.110.020 динара, предузећима „Агрофорум”, „Сектор 120”, „Да кар евро” и „Вујадинић РМВ”. Због стечаја и блокада тих предузећа, „Азотара” не може да наплати доспела потраживања нити да реализује менице. Укупна висина неплаћених обавеза тих предузећа према „Азотари” износи 1.912.294.063 динара.

Оптужница је накнадно подигнута против председника Управног одбора Ветеринарског завода Драгана Ђурића, власника „Зекстре”, као и још шест особа. Једна оптужница терети још 24 особе због злоупотребе положаја одговорног лица и сумње да су оштетили државни буџет и „Азотару” за још 350 милиона динара.

Марко Пушица, један од бранилаца у овом поступку, каже за „Политику” да се овај судски предмет тренутно налази на прекретници и да ће од поступања и одлука судског већа, пре свега поводом вештачења, за кога сматра да је спорно и још, како каже, спорнијег „прецизирања оптужнице” Тужилаштва за организовани криминал, зависити доношење законите и правилне одлуке у овом сложеном предмету.

– Одбрана је суочена са нестручним и непотпуним вештачењем које није обављено у складу са правилима економске струке и науке. Судском већу смо детаљно образложили због чега заступамо овакво мишљење. Међутим, и поред бројних примедби бранилаца и детаљног изјашњења стручних саветника одбране, међу којима је и професор др Недељко Тица са новосадског Пољопривредног факултета, суд и даље оклева да одреди ново вештачење и повери га другом вештаку или установи. Оно што нас посебно забрињава јесте чињеница да је тужилаштво управо на основу таквог вештачења прецизирало оптужницу и то после читаве деценије – каже Пушица за „Политику”.

Иако се раније поступак против окривљених у случају „Азотара” убрајао у „24 спорне приватизације” , у конкретном поступку решавају се искључиво сумње о злоупотребама око промета регресираним и нерегресираним минералним ђубривом. Наиме, „Азотара” је приватизована у време власти Војислава Коштунице, али је продаја поништена 2009. године. Штетне одлуке, према оптужницама по којима се води поступак пред Посебним одељењем Вишег суда, настале су после приватизације, када је држава преузела ову фабрику.

Завршетак поступка против окривљених, подсетимо, најављиван је 2018. године, међутим, одлука суда није изречена ни пет година касније. Истине ради, у последњих годину дана, претреси се заказују у краћем временском периоду него раније.

– Овај поступак ће, према мишљењу одбране, бити окончан тек када судско веће одреди ново економско-финансијско вештачење са прецизираним задатком и уколико оно повери новом судском вештаку или одговарајућој установи. Међутим, и поред тога, става смо да овде уопште не постоји кривична ствар, нити је овај предмет требало да иницира Тужилаштво за организовани криминал. Апсурдно је да се овако скуп и сложен поступак води због нечега што представља предмет прекршајне одговорности и то кажњавањем због ненаменског коришћења минералног ђубрива, а за шта је наступила апсолутна застарелост – наводи адвокат Марко Пушица.