Србија – иноватор у успону

При састављању листе, односно разврставању у категорије, вредновани су и људски ресурси, односно колико држава има нових доктораната, каквог је образовног профила становништво узраста од 25 до 34 године, колико научних публикација има међународни карактер и које су највише цитиране. Оцењивано је и колико је окружење погодно за иновације, колико новца јавни и приватни сектор издвајају за истраживање и развој, као и колики су издаци за инвестиције. Међу критеријумима су се, између осталих, нашли и заштита интелектуалне својине, као и учинак од продаје односно извоза иновативних средње и високо технолошких производа.

Према иновационим перформансама на листи је установљено четири категорије земаља – иновациони лидери, јаки иноватори, умерени иноватори и скромни иноватори.

Иновациони лидери су за 20 одсто успешнији од просека ЕУ и ту спадају: Шведска, Швајцарска, Данска, Финска, Луксембург, Холандија и Велика Британија. Јаки иноватори остварили су између 90 и 120 одсто просека перформанси за ЕУ и ту су: Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Ирска, Словенија, Исланд, Израел и Норвешка.

Србија је у категорији умерених иноватора, који су остварили између 50 и 90 одсто од просека критеријума за ЕУ, заједно са: Хрватском, Кипром, Чешком, Грчком, Естонијом, Мађарском, Италијом, Летонијом, Литванијом, Малтом, Пољском, Португалијом, Словачком, Шпанијом и Турском.

Категорија скромних иноватора обухвата земље које су оствариле мање од 50 одсто од просека перформанси ЕУ и ту спадају: Бугарска и Румунија, Македонија и Украјина.

При сачињавању листе иновационих резултата Европска комисија користи податке Евростата, Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) и Уједињених нација.

– Годишња листа Европских иновационих резултата пружа упоредну анализу карактеристика иновација у земљама ЕУ, другим европским земљама и регионалним суседима у истраживањима и иновацијама. Она процењује релативне предности и недостатке националних иновационих система. Такође помаже државама да препознају на које области треба да се усредсреде како би постигли већу успешност у подручју иновација – наведено је у саопштењу Европске комисије.

Овогодишња листа показује да успешност ЕУ у подручју иновација и даље расте, као и да је раст убрзан последњих година. Просечни учинак иновација ЕУ повећан је 5,8 одсто од 2010, а очекује се да ће се побољшати за додатних шест процената у наредне две године. У оквиру ЕУ, карактеристике иновација су повећане у 18 земаља и смањене су у 10 земаља од 2010. године. Шведска је лидер у иновацијама, а Литванија, Холандија и Малта су најбрже растући иноватори, док је успешност иновација највише смањена на Кипру и у Румунији, оцењује Евроска комисија.

Највећи напредак ове године забележен је у окружењу погодном за иновације (конкретно у раширености широкопојасне мреже), људским ресурсима (конкретно у броју доктораната) и привлачним истраживачким системима (конкретно у међународним заједничким публикацијама). Охрабрујуће је и знатно повећање улагања предузећа и предузетничког капитала. С друге стране, јавна потрошња на истраживања и иновације исказана као удео БДП-а и даље је испод нивоа 2010. године, али има показатеља који наговештавају позитиван преокрет, наводе у Европској комисији.

– У светским размерама ЕУ наставља да побољшава свој положај у односу на Сједињене Државе, Јапан и Канаду, док у односу на Јужну Кореју заостаје. Међутим, Кина убрзано надокнађује заостатак за ЕУ јер у успешности у подручју иновација расте троструко брже – наведено је у извештају Европске комисије.