Радно време да растерети раднике

Публикација „Коришћење времена у Србији 2010. и 2015. године” настала на основу података добијених из два истраживања потврдила је  стереотипе који важе на овим просторима. Без обзира да ли су запослене или не, жене, у односу на мушкарце, двоструко више времена раде у кући, а упола мање времена проводе на плаћеним пословима. За запослене жене рад у кући постаје друга смена.

Подаци Републичког завода за статистику показују да се под плаћеним послом подразумева време проведено на главном и споредном послу, пауза за ручак и путовање на посао и са посла, као и друге активности које се односе на посао.

Небојша Атанацковић, почасни члан Уније послодаваца Србије, каже да се о овоме у Србији може причати када наша земља достигне стандард Шведске. Када би у овом часу таква одлука била донета прво би се смањила минимална зарада јер би цена радног сата остала иста –143 динара, само би се множила са шест.

У Србији се у просеку ради 41 сат недељно, а Закон о раду дозвољава смањење не мање од 36 сати недељно кроз колективне уговоре.

Ранка Савић, председник Асоцијације самосталних и независних синдиката Србије, каже да докле год је питање када ће плата и да ли ће неко предузеће опстати или не приоритет, нема места причи о скраћењу радног време, иако се својевремено то није показало као лоше идеја. Напротив.

– У време Броза направљен је први пилот пројекат у једној текстилној фирми. Скраћен је био радни дан с осам на шест сати. Резултати  су показали да је продуктивност повећана 25 одсто и да су радници били задовољнији, добили су веће плате, а мање су времена проводили на послу. Никоме, међутим, није јасно зашто то није постала пракса – каже она.

С друге стране данас има много оних како у државној управи тако и у угоститељству, здравству који раде по 12 и 14 сати. Колико помоћника, секретарица у влади остаје до касно у ноћ јер не могу да оду док је министар на послу, или долазе на посао пре почетка радног времена. И за то им нико не плаћа прековремени рад – каже Савићева.

Министарство за рад није добило ни од кога конкретну иницијативу ни предлог са образложењем о овој тематици.

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије, каже да је много боље да дође до смањење радне недеље него да се радници отпуштају због мањка посла. На овај начин упослио би се већи број радника како би се повећала продуктивност.

На питање зашто синдикати нису поднели иницијативу влади, Орбовић одговара да то није најважније питање.

– То може одмах да се уради, већ је питање како то реализовати, да нико не буде оштећен. Пре свега радници, којима би послодавци одмах смањили плате, јер би краће радили, па када се буде повела озбиљна расправа на ову тему од владе ће се тражити да се донесе посебан акт којим ће се утврдити најнижа цена рада – каже Орбовић.

Према подацима Међународне организације рада из ове године, законодавство у неким земљама омогућава смањење радних сати сразмерно штетним ефектима рада на здравље и радне способности. Ово је случај, на пример, у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.

Црногорци раде дуже од нас

И док се код нас у просеку ради 41 сат недељно, дуже од нас на послу остају Црногорци и Македонци, а мање Мађари, Албанци, Хрвати и Румуни. Поред тога, у Србији чак 8,6 запослених ради дуже од 48 сати у недељи, док су одмах иза запослени у Црној Гори са 8,4 одсто. Бугарска је при дну листе, где готово нико не ради дуже од 48 сати, тачније 0,8 одсто радника, док је у Мађарској таквих 4,1 одсто, Македонији 3,8, Хрватској 4,4 одсто.

Према подацима Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) из 2014, Мексиканци раде највише са 2.250 радних сати годишње, запослени у Костарики 2.230, Јужној Кореји 2.110, Чилеу 1.990 и Русији 1.980. Немци на послу проведу 1.370 радних сати, а још мање Холанђани, Данци, Французи и Белгијанци.