Снага метафоре

Премијера представе „Сексуалне неурозе наших родитеља”, коју по тексту Лукаса Барфуса, у преводу Бојане Денић режира Тања Мандић-Ригонат биће изведена у среду увече, 30. априла на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду. Лукас Барфус је рођен у Швајцарској и припада млађој генерацији драмских писаца, његове драме изводе се у Немачкој, Швајцарској, Енглеској, а у Скандинавији је један од најизвођенијих аутора. Екипу која ради представу „Сексуалне неурозе наших родитеља” у раним послеподневним сатима затекли смо на сцени „Раша Плаовић”. У подели су: Вања Ејдус, Душанка Стојановић-Глид, Милош Ђорђевић, Миодраг Кривокапић, Добрила Стојнић и Игор Ђорђевић. Драматург је Маја Пелевић, сценограф Александар Денић, а костимограф Милена Јевтић Ничева Костић.

– У питању је београдска праизведба текста „Сексуалне неурозе наших родитеља”. Ово је изузетан комад, писац је пронашао начин како да тему невиности врати у овај свет. Прича о девојчици Дори, која је узнемирено дете, али коју су родитељи заједно са лекаром ставили на тешку терапију медикаментима, тако да је живела као биљка која вегетира без икаквог контакта са средином. То значи да имамо социјално невино створење које не познаје игре манипулације, ни социјалне маске. Дора и ова прича јесте отворена форма у 35 слика коју сам осетила као могућност да кроз њу направим савремени моралитет у свету свеопште порнографије на свим нивоима: политичким, личним, друштвеним, културним... Дора носи снагу метафоре. Она није медицински случај, није написана као лик који има психијатријску дијагнозу, већ је уметничка чињеница. Она је огледало – објашњава Тања Мандић-Ригонат.

У представи, додаје редитељка, бавимо се појмом нормалности, ненормалности, као и питањем ко су ауторитети који успостављају норму шта је нормално, а шта ненормално. Комад „Сексуалне неурозе наших родитеља” се бави појмом слободе и питањем друштвене кастрације те слободе, он није интимна исповест једне девојчице, већ озбиљна друштвена прича.

Дора је једини лик у представи који има име. Тумачи је Вања Ејдус. Даровиту глумицу затичемо на сцени са Миодрагом Кривокапићем и Душанком Стојановић-Глид.

– Дора је после дугогодишњег живота на лековима, иза завесе од хемије, летаргије и потпуног незнања о животу, сурово бачена у свет лицемерја, перверзњака, психијатрије, педагогије, секса и љубави. Тако неупрљана од било каквих предзнања почиње да испољава жеље. Да се бори за њих. И тако, од стране друштва и породице бива уништена, кастрирана и избачена из живота као сметња. Свима. Она која је проглашена као поремећена, од самог почетка, може бити да је једина нормална. Тако посматрамо како неуротично друштво креира новог неуротичара... И гуши сваку могућност да се роди можда још једна Дора. Потресан, узбудљив, необичан комад. Свакако изазов. И за мене, и за целу екипу – каже Вања Ејдус.

Миодраг Кривокапић није био расположен за разговор, али зато јесте Душанка Стојановић:

– Ово је врло специфичан комад. Имамо прилику да се бавимо деликатном темом, питањем којим се Европа много више бави него ми, а то је какав је третман према особама које су другачије, различите...

Слободан Бештић тумачи Оца, а причу која се бави судбином девојчине са психолошким проблемом доживљава, каже, јако комплексно. Игора Ђорђевића на сцени „Раша Плаовић” затичемо у лику Финог господина. Труди се, наглашава, да га ишчита другачије, да у њега унесе енергију коју му, можда, писац није наменио.

Добрили Боби Стојнић ово је шеста представа коју ради са редитељком Тањом Мандић-Ригонат. Она напомиње да је овога пута у питању врло модеран текст, исецкан фрагментарно, да третира занимљив проблем, који дотиче сваког родитеља.