Среда, 08.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Штите грашак и сунцокрет, а угину пчеле

Највећи помор радилица овог лета забележен је у Сивцу, где су пчелари остали без 529 кошница. – Сумња пала на забрањени инсектицид
Штите грашак и сунцокрет, а угину пчеле
Прилично је тешко и скупо пронаћи кривца за штету (Фото Т. Мрдак)

У Војводини последњих неколико година пчеле масовно плаћају данак прскању сунцокрета и других гајених култура, попут грашка, кукуруза или луцерке. Подаци говоре да је највећи проблем ове сезоне са тровањем ових корисних инсеката био у Сивцу, где је уништено више од 529 пчелињих друштава, наводи Радомир Влачо, председник Савеза пчеларских организација Војводине (СПОВ). Сумња се да је кривац за помор пчела инсектицид којим се прскају гајене биљке. Нажалост, без стручне анализе, све остаје на нивоу оптужбе, јер пчелари овакве случајеве због компликоване процедуре не пријављују надлежним институцијама, па ни фитосанитарној инспекцији, која би требало све да испита.

Пријављивање за пчелара значи плаћање трошкова за анализу, који износе и до 150.000 динара. Притом је важно да, чим се деси помор пчела, на лице места изађу истовремено и ветеринарска и фитосанитарна инспекција, да би узели узорке угинулих инсеката, као и, у присуству власника „осумњичене” парцеле, узорке биљака. Уколико се после тога утврди да је било тровања, читаву штету треба да надокнади онај чији је, рецимо, сунцокрет. Али без пријаве ништа не може да се учини.

– Сад, ако кажу да се то догодило на сунцокрету, можда нису у праву, мада је чињеница да су пчеле износили на сунцокретову пашу. Која је парцела тачно била затрована, тешко је утврдити. Да ли је то сунцокрет или кукуруз, питање је. Јер пчеле иду и на цвет кукуруза с којег сакупљају полен – објашњава наш саговорник разлог због којег пчелари најчешће прећуте материјалну штету.

Како смо сазнали од Татјане Мрдак, председнице локалног удружења пчелара из Сивца, до сада добијене анализе показале су да су пчеле из 529 кошница биле здраве. Такође се испоставило, на основу фитосанитарне анализе, да је у то време на њиви од 100 хектара у цвету био грашак, који је прскан тијаметоксом, несумњиво у недозвољеној концентрацији. Чека се токсиколошки извештај који би требало да стави тачку на цео случај и одговори на питање шта је отровало пчеле. Са тим резултатом шест произвођача меда из Сивца и двојица из Кљајићева, који су претрпели огромне штете, знаће од кога треба да траже одштету. У Сивац су упрте очи свих пчелара у Србији јер од исхода овог случаја у великој мери зависи да ли ће се и други осмелити да уђу у целу процедуру доказивања. Ових дана је у Срему и Банату, услед медобрања на сунцокрету, већ забележен већи број угинућа медоносних инсеката.

Ова прича није нова, јер су пчелари из Меленаца организовали и предавања не би ли скренули пажњу на проблем угинућа. Пре три године Кикинђани су пријавили велике проблеме са тровањем, па су алармирали све остале службе, које су организовале предавања за ратаре, воћаре, повртаре и пчеларе. Пољопривредници који су били на тим предавањима схватили су о чему је реч, али је много више оних који нису, па и даље трују пчеле. То се показало и ове године.

– Проблем је што се недозвољена средства користе, али и начин на који се користе. Када се прска воћњак, увек се дода мало више средства за заштиту од оног што је било препоручено на упутству, „за сваки случај”. Исто раде и ратари са забрањеном хемијом и онда, ако су пчеле близу тих парцела, долази до тровања и њиховог помора.

Ратари плаћају пчеларима медобрање

Када су пчеле присутне на једној парцели, принос сунцокрета се повећава, најчешће за 20 до 30 процената. Минималне измерене вредности су 10 одсто, а максималне 50 одсто. Знају то ратари који се баве производњом семенског сунцокрета. Они плаћају пчеларима, око десет евра по кошници, да дођу на њихове њиве у медобрање. Постоји податак да се између 75 и 90 одсто наших пољопривредних култура опрашује помоћу пчела, које утичу и на приносе уљане репице, луцерке на коју најмање обраћамо пажњу.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Joca Dopisnik Belosvetski
Treba svako da upamti vrlo vaznu istinu: Bez pcela necete imati nikakvo voce ni povrce a ni zivotinje, jer su pcele glavne u zaprasivanju svega sto jedemo. Zato, pre nego sto se dohvatite da nesto zaprasujete bilo sta, obavestite se dali je to zdravo za pcele, jer su one glavni radnici u nasoj industriji hrane, pa i lekovitog bilja. Bez pcela nema hrane i nema ni zivota na zemlji.
Zlaja Lapac
Kako vlast može da dozvoli da se prska (otrovom) ono što je namenjeno za ljudsku ishranu ? Ekonomski privatni interesi su napravili sistem, i to svuda u svetu, da mi moramo da se žalimo i da potom za žalbu i analize platimo. Kakva perverzija kapitalističkog sistema. Truju nas preko indistriske hrane pa nam, isti ti interessi, prodaju lekove da se lečimo. Truju zemlju koja nas hrani. Privatizuju vodu, koje je naše zajedničko dobro, pa nam je onda prodaju u hemijskim plastičnim flašama (koje truju vodu u njima), pritom dobro zarade, truju nas tom vodom, pa opet prodaju lekove, tim flašama zagade životnu okolinu (jednoj flaši treba 400 godina da se raspadne u zemlji). Ako se ovakav economski sistem održi još 30 godina, čovek će zbog novca da uništi planetu, čiji su resoursi ograničeni, pa tako i sebe. U svakom slučaju, planeta Zemlja će preživeti, ali čovek neće.
Skretnicar
Surovo ali istinito, nestankom pcela nema ni poljoprivredne proizvodnje, nema voca, nema kukuruza, itd.. Postavlja se jedno pitanje da li ko od onih koji prskaju sa bilo cime znaju sta rade covecanstvu i opstanku na ovoj planeti. MISLIM DA TOGA NISU SVESNI a misle da su izuzetno pametni izgleda da nam se blizi kraj ? PS: Zna li neko zasto nema vise Vrabaca ???
Dragan Jaćimović
Svi sve znaju, ali, eto..., bez prijave - ništa! I tako se svaki dan po malo trujemo...
Goca
Pa to moze samo u zemlji Srbiji. Zabranjni insekticidi na tržište da se dobro Zaradi koga briga za pčelarstvo i zdravlje ljudi pa i onako smo dno dna još samo da nestanemo i to je to.
natalija
Em je "zabranjen" em je korišćen u "nedozvoljenoj koncentraciji"... Ps. I svaki lek kad je u "nedozvoljenoj koncneraciji" je otrov.... Ništa opasnije za društvo od TOTALNO NEOBRAZOVANOG NARODA.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.