Štite grašak i suncokret, a uginu pčele
U Vojvodini poslednjih nekoliko godina pčele masovno plaćaju danak prskanju suncokreta i drugih gajenih kultura, poput graška, kukuruza ili lucerke. Podaci govore da je najveći problem ove sezone sa trovanjem ovih korisnih insekata bio u Sivcu, gde je uništeno više od 529 pčelinjih društava, navodi Radomir Vlačo, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Vojvodine (SPOV). Sumnja se da je krivac za pomor pčela insekticid kojim se prskaju gajene biljke. Nažalost, bez stručne analize, sve ostaje na nivou optužbe, jer pčelari ovakve slučajeve zbog komplikovane procedure ne prijavljuju nadležnim institucijama, pa ni fitosanitarnoj inspekciji, koja bi trebalo sve da ispita.
Prijavljivanje za pčelara znači plaćanje troškova za analizu, koji iznose i do 150.000 dinara. Pritom je važno da, čim se desi pomor pčela, na lice mesta izađu istovremeno i veterinarska i fitosanitarna inspekcija, da bi uzeli uzorke uginulih insekata, kao i, u prisustvu vlasnika „osumnjičene” parcele, uzorke biljaka. Ukoliko se posle toga utvrdi da je bilo trovanja, čitavu štetu treba da nadoknadi onaj čiji je, recimo, suncokret. Ali bez prijave ništa ne može da se učini.
– Sad, ako kažu da se to dogodilo na suncokretu, možda nisu u pravu, mada je činjenica da su pčele iznosili na suncokretovu pašu. Koja je parcela tačno bila zatrovana, teško je utvrditi. Da li je to suncokret ili kukuruz, pitanje je. Jer pčele idu i na cvet kukuruza s kojeg sakupljaju polen – objašnjava naš sagovornik razlog zbog kojeg pčelari najčešće prećute materijalnu štetu.
Kako smo saznali od Tatjane Mrdak, predsednice lokalnog udruženja pčelara iz Sivca, do sada dobijene analize pokazale su da su pčele iz 529 košnica bile zdrave. Takođe se ispostavilo, na osnovu fitosanitarne analize, da je u to vreme na njivi od 100 hektara u cvetu bio grašak, koji je prskan tijametoksom, nesumnjivo u nedozvoljenoj koncentraciji. Čeka se toksikološki izveštaj koji bi trebalo da stavi tačku na ceo slučaj i odgovori na pitanje šta je otrovalo pčele. Sa tim rezultatom šest proizvođača meda iz Sivca i dvojica iz Kljajićeva, koji su pretrpeli ogromne štete, znaće od koga treba da traže odštetu. U Sivac su uprte oči svih pčelara u Srbiji jer od ishoda ovog slučaja u velikoj meri zavisi da li će se i drugi osmeliti da uđu u celu proceduru dokazivanja. Ovih dana je u Sremu i Banatu, usled medobranja na suncokretu, već zabeležen veći broj uginuća medonosnih insekata.
Ova priča nije nova, jer su pčelari iz Melenaca organizovali i predavanja ne bi li skrenuli pažnju na problem uginuća. Pre tri godine Kikinđani su prijavili velike probleme sa trovanjem, pa su alarmirali sve ostale službe, koje su organizovale predavanja za ratare, voćare, povrtare i pčelare. Poljoprivrednici koji su bili na tim predavanjima shvatili su o čemu je reč, ali je mnogo više onih koji nisu, pa i dalje truju pčele. To se pokazalo i ove godine.
– Problem je što se nedozvoljena sredstva koriste, ali i način na koji se koriste. Kada se prska voćnjak, uvek se doda malo više sredstva za zaštitu od onog što je bilo preporučeno na uputstvu, „za svaki slučaj”. Isto rade i ratari sa zabranjenom hemijom i onda, ako su pčele blizu tih parcela, dolazi do trovanja i njihovog pomora.
Ratari plaćaju pčelarima medobranje
Kada su pčele prisutne na jednoj parceli, prinos suncokreta se povećava, najčešće za 20 do 30 procenata. Minimalne izmerene vrednosti su 10 odsto, a maksimalne 50 odsto. Znaju to ratari koji se bave proizvodnjom semenskog suncokreta. Oni plaćaju pčelarima, oko deset evra po košnici, da dođu na njihove njive u medobranje. Postoji podatak da se između 75 i 90 odsto naših poljoprivrednih kultura oprašuje pomoću pčela, koje utiču i na prinose uljane repice, lucerke na koju najmanje obraćamo pažnju.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
