Французи други пут прваци света

Нови светски првак у фудбалу је – Француска. То јој је други пут, као и њеном селектору Дидијеу Дешану. Он је као играч тријумфовао 1998, када је Француска била домаћин, а сада као селектор.

Пре њега је то пошло за руком само двојици. Први је био Бразилац Марио Загало (1958. и 1970), а други Немац Франц Бекенбауер (1974. и 1990).

Овај финални сусрет биће запамћен и по томе што је један играч дао гол за оба тима!? Марио Манџукић је постигао први погодак (у своју мрежу), а и последњи (казнио Лорисов неуспео дриблинг.

Догодило се и да је пенал досуђен тек после гледања снимка. Аргентинац Китана је уписан као први судија, који је прибегао помоћи технологије у финалу светских првенстава.

Французи су пре 20 година надиграли Бразил у финалу (3:0), а много им је теже било у полуфиналу баш против Хрвата, које су на једвите јаде победили с 2:1 головима бека Тирама. Хрвати су се надали да ће сада да им врате мило за драго, али то не да се није догодило, него су супарнику „поклонили” прва два гола.

Французи су повели у 18. минуту после свог првог напада. Гризман је извео корнер, а у букету играча је највиши био хрватски центарфор Манџукић, који је тако неспретно захватио лопту главом да је она завршила у мрежи његовог голмана (1:0).

То није било први пут на овом шампионату да Хрвати први приме гол на почетку утакмице. Против њих су с 1:0 водили и Данци у осмини финала, и Руси у четвртфиналу, и Енглези у полуфиналу, али су се они, ипак, на крају радовали.

И овога пута су изједначили, што се каже, на време. Канте је у 27. минуту без преке потребе оборио Перишића, који је јурио кроз француску одбрану, али не ка голу, него из средине ка крилу. Слободан ударац је извео Модрић. Пребацио је лопту скроз на десну страну, отуда ју је, готово с ивице бочне стране шеснаестерца, убацио у срце казненог простора Врсаљко, тамо су Хрвати два пута играли „главомет”, док је на крају Вида ногом није вратио Перишићу. Он је лопту десном ногом пребацио на леву и Лорису није било спаса (1:1).

У 35. минуту је на великој муци био судија Питана. После корнера с десне стране који је извео Гризман Французи су тражили пенал. Аргентинац то није видео, али се после краћег убеђивања с незадовољним играчима и својим сарадницима одлучио да погледа снимак. Решење није могао да донесе у првом тренутку, али је, на крају, ипак показао на белу тачку. Уверио се да је Перишић играо руком. У скоку с Имтитијем он је подигао шаку и лопта се од ње одбила.

Тог тренутка је ход по мукама предстојао Гризману, извођачу најстроже казне. Требало је да надмудри Субашића, који је против Данаца одбранио три пенала, а против Руса један (други су Руси промашили). Такав голман улива страхопоштовање. Међутим, и Гризман је био самоуверен. Покушавао је хрватски голман да га деконцентрише, јер је, као и у претходним случајевима долазио до саме беле тачке, нешто причао, једноставно покушавао психолошки да делује на противничког играча. Овог пута му то није успело. Гризман је био задивљујуће прибран. Сачекао је да види у коју ће страну да се баци Субашић, а онда по земљи послао лопту у другу (2:1).

После новог заостатка Хрвати су, као и на претходним утакмицама, преузели игру и почели страховит притисак на француску одбрану, а она је остављала утисак да је само питање времена када ће да попусти. Чак јој је неколико пута велика тешкоћа била и да избаци лопту из свог шеснаестерца.

У другом полувремену је Хрватска још јаче кренула ка француском голу, што је и разумљиво, јер није имала шта да изгуби. Французи су имали мање лопту у ногама, али нису одустајали од намере да угрозе хрватски гол из противнапада.

Вероватно преломни потез селектора Дешана је извођење из игре Контеа, који је на овом првенству био врло важан играч у његовој екипи. Увео је Н`Зонзија и стање на средини терена се променило.

Четири минута после прве измене у финалу Французи су повели с 3:1. Погба је са своје половине убацио у ватру Мбапеа, а он је у казненом простору пронашао Гризмана, који је и у тој прилици био врло присебан. Примио је лопту негде на средини шеснаестерца, окренуо леђа голу и наместио Погби да шутира. Уследио је ударац, али је лопта погодила неког хрватског играча у препуном казненом простору. На одбијену лопту је натрчао опет Погба и овог пута шутирао прецизно. Субашић не само што је био заклоњен, него је и кренуо на погрешну страну и ништа није могао да поправи.

Био је то шок за Хрвате и Французи су то искористили. У 65. минуту Ернандез је с леве стране проследио лопту Мбапеу. Није то изгледало толико опасно, јер је француски репрезентативац, који је проглашен за најбољег младог фудбалера на овом Светском првенству, био далеко од гола. Али, он је шутирао с око 25 метара и то тако добро да Субашић није могао ништа да учини (4:1).

Хрвати су били нокаутирани, али им је трачак наде вратио француски капитен. Лорис је у 69. минуту решио да се поигра. Хтео је пред својим голом да предрибла Манџукића, али се хрватски нападач искупио за онај аутогол. „Прочитао” је намеру француског голмана, испружио десну ногу и са седам-осам метара послао лопту у празну мрежу (4:2).

До краја је остало још двадесетак минута, а тимови су психолошки били у промењеним улогама. Такав гол је ошамутио Французе, док се код Хрвата појавила нада да је чудо могуће. Још једна лопта у Лорисовој мрежи је из темеља могла да промени однос снага.

Упркос огромним настојањима резултат се није променио. Лорис је примио победнички пехар, Мбапе је проглашен за најбољег младог играча, а Хрватима за утеху њихов капитен Модрић је најбољи играч шампионата.

Стадион: Лужњики. Гледалаца: 78.011. Судија: Питана (Аргентина). Стрелци: 1:0 Манџукић аутогол (18), 1:1 Перишић (27), 2:1 Гризман (пенал, 35), 3:1 Погба (59), 4:1 Мбапе (65), 4:2 Манџукић (69). Жути картони: Канте, Ернандез (Француска) и Врсаљко (Хрватска).

ФРАНЦУСКА: Лорис, Павар, Варан, Имтити, Ернандез, Погба, Канте (од 54. Н`Зонзи), Мбапе, Гризман, Матиди (од 73. Матиди), Жиру (од 81. Фекир). Селектор: Дешан.

ХРВАТСКА: Субашић, Врсаљко, Ловрен, Вида, Стринић (од 81. Пјаца), Ракитић, Брозовић, Ребић (од 71. Крамарић), Модрић, Перишић, Манџукић. Селектор: Далић.

И. Ц.

Модрићу „Златна лопта”, Мбапе најбољи млади играч

МОСКВА – Капитен фудбалске репрезентације Хрватске Лука Модрић проглашен је данас за најбољег играча (МВП) Мундијала у Русији и добио је награду Златну лопту, док је Француз Килијан Мбапе најбољи млади играч турнира.

Енглез Хари Кејн најбољи је стрелац турнира са шест голова, док је најбољи голман Белгијанац Тибо Куртоа.

Лука Модрић: Тужан сам, али и поносан

МОСКВА – Тужан сам јер смо изгубили, али и поносан на све што смо направили у Русији, изјавио је након пораза од Француске у финалу Светског првенства у Москви капитан хрватске репрезентације и најбољи играч Мундијала Лука Модрић.

„Није лако изгубити, треба причекати да се емоције смире. Били смо боља екипа већи део утакмице, али су нас покопали ти несретни голови. И ето - Французи славе, а ми смо поносни”, казао је Модрић, добитник Златне лопте Модрић, преноси Хина.

Он је рекао да је јако поносан на то признање и захвалио целој екипи.

„Захвалио бих се и нашим навијачима који су нас носили током целог првенства. Због њих ми је жао, није лаган осећај доћи тако близу и изгубити”, рекао је Модрић.

(Танјуг)

Сви досадашњи прваци света у фудбалу

Домаћин - шампион

1930 - Уругвај, Уругвај

1934 - Италија, Италија

1938 - Француска, Италија

1950 - Бразил, Уругвај

1954 - Швајцарска, Немачка

1958 - Шведска, Бразил

1962 - Чиле, Бразил

1966 - Енглеска, Енглеска

1970 - Мексико, Бразил

1974 - Немачка, Немачка

1978 - Аргентина, Аргентина

1982 - Шпанија, Италија

1986 - Мексико, Аргентина

1990 - Италија, Немачка

1994 - САД, Бразил

1998 - Француска, Француска

2002 - Јапан/Јужна Кореја, Бразил

2006 - Немачка, Италија

2010 - Јужна Африка, Шпанија

2014 - Бразил, Немачка

2018 - Русија, Француска

Најбољи стрелци кроз историју Светских првенстава

Енглески фудбалер Хари Кејн је са шест постигнутих голова најбољи стрелац Светског првенства у Русији.

Најбољи стрелци кроз кроз историју светских првенстава

1930 - Гиљермо Стабиле 8 голова

1934 - Олдрих Неједли 5

1938 - Леонидас 7

1950 - Адемир 8

1954 - Шандор Кочиш 11

1958 - Жист Фонтен 13

1962 - Дражен Јерковић, Гаринча, Вава, Леонел Санчес, Валентин Иванов, Флоријан Алберт 4

1966 - Еузебио 9

1970 - Герд Милер 10

1974 - Грегор Лато 7

1978 - Марио Кемпес 6

1982 - Паоло Роси 6

1986 - Гари Линекер 6

1990 - Салваторе Скилаћи 6

1994 - Олег Саленко, Христо Стоичков 6

1998 - Давор Шукер 6

2002 - Роналдо 8

2006 - Мирослав Клосе 5

2010 - Дијего Форлан, Томас Милер, Весли Снајдер, Давид Виља 5

2014 - Хамес Родригес 6

2018 - Хари Кејн 6

(Бета)