Francuzi drugi put prvaci sveta

Novi svetski prvak u fudbalu je – Francuska. To joj je drugi put, kao i njenom selektoru Didijeu Dešanu. On je kao igrač trijumfovao 1998, kada je Francuska bila domaćin, a sada kao selektor.

Pre njega je to pošlo za rukom samo dvojici. Prvi je bio Brazilac Mario Zagalo (1958. i 1970), a drugi Nemac Franc Bekenbauer (1974. i 1990).

Ovaj finalni susret biće zapamćen i po tome što je jedan igrač dao gol za oba tima!? Mario Mandžukić je postigao prvi pogodak (u svoju mrežu), a i poslednji (kaznio Lorisov neuspeo dribling.

Dogodilo se i da je penal dosuđen tek posle gledanja snimka. Argentinac Kitana je upisan kao prvi sudija, koji je pribegao pomoći tehnologije u finalu svetskih prvenstava.

Francuzi su pre 20 godina nadigrali Brazil u finalu (3:0), a mnogo im je teže bilo u polufinalu baš protiv Hrvata, koje su na jedvite jade pobedili s 2:1 golovima beka Tirama. Hrvati su se nadali da će sada da im vrate milo za drago, ali to ne da se nije dogodilo, nego su suparniku „poklonili” prva dva gola.

Francuzi su poveli u 18. minutu posle svog prvog napada. Grizman je izveo korner, a u buketu igrača je najviši bio hrvatski centarfor Mandžukić, koji je tako nespretno zahvatio loptu glavom da je ona završila u mreži njegovog golmana (1:0).

To nije bilo prvi put na ovom šampionatu da Hrvati prvi prime gol na početku utakmice. Protiv njih su s 1:0 vodili i Danci u osmini finala, i Rusi u četvrtfinalu, i Englezi u polufinalu, ali su se oni, ipak, na kraju radovali.

I ovoga puta su izjednačili, što se kaže, na vreme. Kante je u 27. minutu bez preke potrebe oborio Perišića, koji je jurio kroz francusku odbranu, ali ne ka golu, nego iz sredine ka krilu. Slobodan udarac je izveo Modrić. Prebacio je loptu skroz na desnu stranu, otuda ju je, gotovo s ivice bočne strane šesnaesterca, ubacio u srce kaznenog prostora Vrsaljko, tamo su Hrvati dva puta igrali „glavomet”, dok je na kraju Vida nogom nije vratio Perišiću. On je loptu desnom nogom prebacio na levu i Lorisu nije bilo spasa (1:1).

U 35. minutu je na velikoj muci bio sudija Pitana. Posle kornera s desne strane koji je izveo Grizman Francuzi su tražili penal. Argentinac to nije video, ali se posle kraćeg ubeđivanja s nezadovoljnim igračima i svojim saradnicima odlučio da pogleda snimak. Rešenje nije mogao da donese u prvom trenutku, ali je, na kraju, ipak pokazao na belu tačku. Uverio se da je Perišić igrao rukom. U skoku s Imtitijem on je podigao šaku i lopta se od nje odbila.

Tog trenutka je hod po mukama predstojao Grizmanu, izvođaču najstrože kazne. Trebalo je da nadmudri Subašića, koji je protiv Danaca odbranio tri penala, a protiv Rusa jedan (drugi su Rusi promašili). Takav golman uliva strahopoštovanje. Međutim, i Grizman je bio samouveren. Pokušavao je hrvatski golman da ga dekoncentriše, jer je, kao i u prethodnim slučajevima dolazio do same bele tačke, nešto pričao, jednostavno pokušavao psihološki da deluje na protivničkog igrača. Ovog puta mu to nije uspelo. Grizman je bio zadivljujuće pribran. Sačekao je da vidi u koju će stranu da se baci Subašić, a onda po zemlji poslao loptu u drugu (2:1).

Posle novog zaostatka Hrvati su, kao i na prethodnim utakmicama, preuzeli igru i počeli strahovit pritisak na francusku odbranu, a ona je ostavljala utisak da je samo pitanje vremena kada će da popusti. Čak joj je nekoliko puta velika teškoća bila i da izbaci loptu iz svog šesnaesterca.

U drugom poluvremenu je Hrvatska još jače krenula ka francuskom golu, što je i razumljivo, jer nije imala šta da izgubi. Francuzi su imali manje loptu u nogama, ali nisu odustajali od namere da ugroze hrvatski gol iz protivnapada.

Verovatno prelomni potez selektora Dešana je izvođenje iz igre Kontea, koji je na ovom prvenstvu bio vrlo važan igrač u njegovoj ekipi. Uveo je N`Zonzija i stanje na sredini terena se promenilo.

Četiri minuta posle prve izmene u finalu Francuzi su poveli s 3:1. Pogba je sa svoje polovine ubacio u vatru Mbapea, a on je u kaznenom prostoru pronašao Grizmana, koji je i u toj prilici bio vrlo priseban. Primio je loptu negde na sredini šesnaesterca, okrenuo leđa golu i namestio Pogbi da šutira. Usledio je udarac, ali je lopta pogodila nekog hrvatskog igrača u prepunom kaznenom prostoru. Na odbijenu loptu je natrčao opet Pogba i ovog puta šutirao precizno. Subašić ne samo što je bio zaklonjen, nego je i krenuo na pogrešnu stranu i ništa nije mogao da popravi.

Bio je to šok za Hrvate i Francuzi su to iskoristili. U 65. minutu Ernandez je s leve strane prosledio loptu Mbapeu. Nije to izgledalo toliko opasno, jer je francuski reprezentativac, koji je proglašen za najboljeg mladog fudbalera na ovom Svetskom prvenstvu, bio daleko od gola. Ali, on je šutirao s oko 25 metara i to tako dobro da Subašić nije mogao ništa da učini (4:1).

Hrvati su bili nokautirani, ali im je tračak nade vratio francuski kapiten. Loris je u 69. minutu rešio da se poigra. Hteo je pred svojim golom da predribla Mandžukića, ali se hrvatski napadač iskupio za onaj autogol. „Pročitao” je nameru francuskog golmana, ispružio desnu nogu i sa sedam-osam metara poslao loptu u praznu mrežu (4:2).

Do kraja je ostalo još dvadesetak minuta, a timovi su psihološki bili u promenjenim ulogama. Takav gol je ošamutio Francuze, dok se kod Hrvata pojavila nada da je čudo moguće. Još jedna lopta u Lorisovoj mreži je iz temelja mogla da promeni odnos snaga.

Uprkos ogromnim nastojanjima rezultat se nije promenio. Loris je primio pobednički pehar, Mbape je proglašen za najboljeg mladog igrača, a Hrvatima za utehu njihov kapiten Modrić je najbolji igrač šampionata.

Stadion: Lužnjiki. Gledalaca: 78.011. Sudija: Pitana (Argentina). Strelci: 1:0 Mandžukić autogol (18), 1:1 Perišić (27), 2:1 Grizman (penal, 35), 3:1 Pogba (59), 4:1 Mbape (65), 4:2 Mandžukić (69). Žuti kartoni: Kante, Ernandez (Francuska) i Vrsaljko (Hrvatska).

FRANCUSKA: Loris, Pavar, Varan, Imtiti, Ernandez, Pogba, Kante (od 54. N`Zonzi), Mbape, Grizman, Matidi (od 73. Matidi), Žiru (od 81. Fekir). Selektor: Dešan.

HRVATSKA: Subašić, Vrsaljko, Lovren, Vida, Strinić (od 81. Pjaca), Rakitić, Brozović, Rebić (od 71. Kramarić), Modrić, Perišić, Mandžukić. Selektor: Dalić.

I. C.

Modriću „Zlatna lopta”, Mbape najbolji mladi igrač

MOSKVA – Kapiten fudbalske reprezentacije Hrvatske Luka Modrić proglašen je danas za najboljeg igrača (MVP) Mundijala u Rusiji i dobio je nagradu Zlatnu loptu, dok je Francuz Kilijan Mbape najbolji mladi igrač turnira.

Englez Hari Kejn najbolji je strelac turnira sa šest golova, dok je najbolji golman Belgijanac Tibo Kurtoa.

Luka Modrić: Tužan sam, ali i ponosan

MOSKVA – Tužan sam jer smo izgubili, ali i ponosan na sve što smo napravili u Rusiji, izjavio je nakon poraza od Francuske u finalu Svetskog prvenstva u Moskvi kapitan hrvatske reprezentacije i najbolji igrač Mundijala Luka Modrić.

„Nije lako izgubiti, treba pričekati da se emocije smire. Bili smo bolja ekipa veći deo utakmice, ali su nas pokopali ti nesretni golovi. I eto - Francuzi slave, a mi smo ponosni”, kazao je Modrić, dobitnik Zlatne lopte Modrić, prenosi Hina.

On je rekao da je jako ponosan na to priznanje i zahvalio celoj ekipi.

„Zahvalio bih se i našim navijačima koji su nas nosili tokom celog prvenstva. Zbog njih mi je žao, nije lagan osećaj doći tako blizu i izgubiti”, rekao je Modrić.

(Tanjug)

Svi dosadašnji prvaci sveta u fudbalu

Domaćin - šampion

1930 - Urugvaj, Urugvaj

1934 - Italija, Italija

1938 - Francuska, Italija

1950 - Brazil, Urugvaj

1954 - Švajcarska, Nemačka

1958 - Švedska, Brazil

1962 - Čile, Brazil

1966 - Engleska, Engleska

1970 - Meksiko, Brazil

1974 - Nemačka, Nemačka

1978 - Argentina, Argentina

1982 - Španija, Italija

1986 - Meksiko, Argentina

1990 - Italija, Nemačka

1994 - SAD, Brazil

1998 - Francuska, Francuska

2002 - Japan/Južna Koreja, Brazil

2006 - Nemačka, Italija

2010 - Južna Afrika, Španija

2014 - Brazil, Nemačka

2018 - Rusija, Francuska

Najbolji strelci kroz istoriju Svetskih prvenstava

Engleski fudbaler Hari Kejn je sa šest postignutih golova najbolji strelac Svetskog prvenstva u Rusiji.

Najbolji strelci kroz kroz istoriju svetskih prvenstava

1930 - Giljermo Stabile 8 golova

1934 - Oldrih Nejedli 5

1938 - Leonidas 7

1950 - Ademir 8

1954 - Šandor Kočiš 11

1958 - Žist Fonten 13

1962 - Dražen Jerković, Garinča, Vava, Leonel Sančes, Valentin Ivanov, Florijan Albert 4

1966 - Euzebio 9

1970 - Gerd Miler 10

1974 - Gregor Lato 7

1978 - Mario Kempes 6

1982 - Paolo Rosi 6

1986 - Gari Lineker 6

1990 - Salvatore Skilaći 6

1994 - Oleg Salenko, Hristo Stoičkov 6

1998 - Davor Šuker 6

2002 - Ronaldo 8

2006 - Miroslav Klose 5

2010 - Dijego Forlan, Tomas Miler, Vesli Snajder, David Vilja 5

2014 - Hames Rodriges 6

2018 - Hari Kejn 6

(Beta)