Немачка брани руски гасовод од Америке
„Северни ток 2”, 1.200 километара дуг гасовод између Уста-Луге у Русији и Грајфсвалда у Немачкој, пројекат који према најавама његових међународних финансијера треба да буде завршен децембра 2019, прерастао је ових дана у испит одрживости текућих политичких и економских веза између Америке и Немачке.
„’Северни ток 2’ је, најпре и изнад свега, комерцијални пројекат”, истакао је јуче на конференцији за штампу портпарол владе у Берлину Штефeн Зајберт. Још прошле недеље, уочи самита НАТО-а, амерички председник Доналд Трамп прогласио је подршку Берлина приватном инвестиционом пројекту тешком 11 милијарди евра „неприкладном”, назвавши Немачку енергетским „заточеником” Русије. Меркелова је Трампу узвратила „уљудно и одлучно”, оценио је „Њујорк тајмс”. Немачка „може сама да води своју политику и доноси своје одлуке”, реплицирала је немачка канцеларка америчком председнику. Истим поводом Кремљ је реаговао и прошле среде, као и јуче.
„Трампова критика руског гасовода ’Северни ток 2’ ка Европи необичан је пример бескрупулозног надметања и брине Москву”, оценио је јуче Дмитриј Песков, портпарол Кремља, уочи састанка Трампа и Путина у Хелсинкију.
Најсвежији пример америчког надметања са Русијом око европског тржишта гаса догодио се прошле седмице – у исто време када је шеф Беле куће осуо паљбу по најјачој економији Европе због енергетских веза са Русијом.
Наиме, исте среде кад је Трамп Немачку прогласио руским заточеником, Рик Пери, амерички секретар за енергетику, имао је, по сопственим речима, „продуктивни ручак” са представницима европске енергетске индустрије. На „менију” су биле „растућа корист од извоза америчког течног гаса, технологија и начин да САД још више сарађују са компанијама из ЕУ ради обезбеђивања енергетске безбедности Европе”, објавио је Пери на „Твитеру”.
Пери је у интервјуу америчкој ТВ мрежи Си-Ен-Би-Си поручио да је „циљ САД да што је више могуће течног гаса пласира у ЕУ”.
Прошлог петка Трамп се – у Лондону на конференцији за штампу са британском премијерком Терезом Меј – још жешће осврнуо на немачку енергетску политику.
„За мене је то трагедија. Ужасна је ствар да ћете имати гасовод из Русије, верујем да ће Немачка добијати 50, 60 и чуо сам чак 70 одсто енергије од Русије. Како можете радити на миру и деловати снагом ако неко има такву врсту моћи над вашом земљом?”, запитао се Трамп.
Уочи самита Трамп–Путин у Хелсинкију, поново се огласио Рик Пери, амерички секретар за енергетику.
„Трамп ће Путину у лице рећи да ’Северни ток 2’ није у најбољем интересу Европе”, најавио је Пери.
Да ли је Немачка стварно енергетски заточеник Русије, односно на које интересе Европе мисли званични Вашингтон када се са толиком силином обрушава против „Северног тока 2”?
Европска унија увози 69 одсто природног гаса, податак је Европске комисије: највећим делом из Русије (око 37 одсто), Норвешке (33 одсто) и Алжира (11 одсто), преноси амерички Си-Ен-Ен. Што се Немачке тиче, европска привредна локомотива увози 94 одсто природног гаса. Најновији званични подаци (из 2015) истичу да Немачка купује 35 одсто гаса из Русије, 34 одсто из Норвешке и 29 одсто из Холандије, наводи Си-Ен-Ен. При томе, природни гас чини тек 20 одсто палете енергената које данас конзумира Немачка, јавља Би-Би-Си.
Главни енергетски ослонци Немачке јесу угаљ (40 одсто), обновљиви извори енергије (више од 30 одсто), споменути гас и атомски погон (10 одсто), преносе британски извори. При томе Немачка готово половину угља и трећину нафте сада набавља из Русије. Берлин истовремено најављује да ће гледати да што више смањи потрошњу угља (и због еколошких разлога) и избаци нуклеарни погон до 2020. Где ће Немачка тражити замену за угаљ и атомску енергију коју сада још користи?
Трампово помињање да ће Немачка добијати „50, 60 или чак 70 одсто енергије” из Русије реченица је која говори о будућем времену.
И ту се отвара простор за бројна надметања, вероватно не само пословна, а мегдан супротстављених табора је, можда, увелико почео.
С једне стране, Немачка је највећи светски увозник природног гаса, тврди тамошњи федерални институт за геонауку и природне ресурсе, док је Русија држава са највећим резервама тог енергента. С друге стране, амерички извоз течног гаса у Европу учетворостручен је од 2016. године са 14,15 милиона кубних метара дневно, на 54,93 милиона кубних метара, у преводу до нивоа од један одсто укупног увоза ЕУ.
Берлин при томе доследно заступа становиште да „Северни ток 2”, којим ће руски извоз гаса до Немачке бити двоструко већи, није геополитички пројекат (као што тврде Вашингтон, Кијев и многи други у Европи), већ „најпре и надасве комерцијални подухват”.
„Могуће је да Трампова мета није Москва, већ Берлин. Односно да је председник Русије само жртва ширег опробавања снага између две највеће економије Запада”, сугерише Патрик Винтур, дипломатски уредник лондонског „Гардијана”.
У ком правцу иду односи Вашингтона и Берлина, загонетка је.
На Трампову примедбу протеклог викенда да је Европа „непријатељ” у трговинским односима, јуче је реаговао Хајко Мас, немачки шеф дипломатије.
„Ми више не можемо у потпуности да се ослонимо на Белу кућу. Да бисмо одржали наше партнерство са САД, морамо га поново прилагодити. Прва јасна последица јесте да треба међу собом у Европи да се још више зближимо. Европа не сме себи дозволити да буде подељена без обзира на то колико вербални напади могу бити оштри или твитови бесмислени”, поручио је Мас.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
